Inquisitio de theloneis Raffelstettensis
Rafelštetenski carinski propisi (lat. Inquisitio de theloneis Raffelstettensis) je jedini sačuvan pravni dokument koji reguliše carinske običaje u ranosrednjovekovnoj Evropi. Pravilnik je uređen u Monumenta Germaniae Historica (ur. A. Boretius i V. Krause, MGH Capit. 2, br. 253).
Dokument je dobio ime po Rafelštetenu, naplatnoj rampi na Dunavu, nekoliko kilometara nizvodno od Linca (sada je deo grada Asten u Austriji). Tamo je karolinški kralj Ludvig Dete objavio uredbu o naplati putarine na svojim domenima, nakon istrage datirane između 903. i 906. godine.
Carinski propisi su neprocenjivi za dokumentovanje trgovine u istočnoj Evropi 9. i 10. veka. Dokument jasno govori da je Rafelšteten bio mesto gde su nemački trgovci robljem i njihovi slovenski kolege razmenjivali robu.[1] Češki i ruski trgovci prodavali su vosak, robove i konje nemačkim trgovcima. So, oružje i ukrasi su bili tražena roba od strane avanturista i trgovaca robljem.
Možda najupečatljivija karakteristika propisa je odsustvo denara Karla Velikog, jedine kovanice zvanično priznate u Franačkom carstvu. Umesto toga, u dokumentu se pominje „skoti“, valuta koja inače nije potvrđena u karolinškoj Evropi. Izgleda da su i ime i težina „skota“ pozajmljeni od Rusa.[2]
Vasilij Vasiljevski primećuje da je dokument, kao prvi pravni akt koji je regulisao trgovinu Rusa, zaokružio dugu tradiciju trgovine između Nemačke i Kijevske Rusije.[3] Aleksandar Nazarenko sugeriše da je trgovački put između Kijeva i Regenzburga (strata legitima, kako je označeno u tekstu) bio podjednako važan u tom periodu kao što bi bio onaj između Novgoroda i Carigrada u desetom veku.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ U blizini Rafelštetena postojalo je mesto zvano „Ruzaramarča“ (bukvalno „pohod Ruzarija“, tj. Rusa). To je zabeleženo u povelji Ludviga Nemačkog od 16. juna 862. godine.
- ^ Istočno slovenska reč "skotъ" potiče od Staronordijskog *skattr; ceo monetarni sistem je zasnovan na afričkom Dirhamu.
Videti A.V. Nazarenko. Drevna Rusija na međunarodnim putevima: Interdisciplinarni ogledi o kulturnim, trgovinskim, političkim odnosima 9.-12.. Moscow, 2001. Pages 71-112. - ^ Autori propisa naglašavaju da nisu uveli nove norme, već su obnovili one propise koji su bili na snazi za vreme vladavine Luja Pobožnog i Karlomana.
- ^ Nazarenko tvrdi da su ruski trgovci stigli u Austriju preko Karpatskih planina i Kijeva, a ne preko Praga i Krakova, kako je kasnije postalo uobičajeno.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- George Duby, (1973). The Early Growth of the European Economy. pp. 131–2 of English edition
- Vasily Vasilievsky. Drevnяя torgovlя Kieva s Regensburgom // ŽMNP, 1888, iюlь, s. 129.
- Renée Doehaerd, Le Haut Moyen Âge occidental : économies et sociétés, 3e éd. 1990, Paris, PUF, 1971, pp. 257–8 and p. 289 (coll. Nouvelle Clio).
- MGH, Leges, Capitularia regum Francorum, II, ed. by A. Boretius, Hanovre, 1890, pp. 250–2 (available on-line).
- König, Daniel G. (2023). „903–906: Die Raffelstettener Zollordnung und der Export slawischer Sklaven in die islamische Sphäre”. Transmediterranean History. 4 (1). doi:10.18148/tmh/2022.4.1.54.