Pipistrellus pygmaeus
| Patuljasti slepi mišić | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Chiroptera |
| Porodica: | Vespertilionidae |
| Rod: | Pipistrellus |
| Vrsta: | P. pygmaeus
|
| Binomno ime | |
| Pipistrellus pygmaeus (Leach, 1825)
| |
| |
| Global range of P. pygmaeus (green) | |
Patuljasti slepi mišić (Pipistrellus pygmaeus) je vrsta slepog miša iz porodice Vespertilionidae.
Opis[uredi | uredi izvor]
Patuljasti slepi mišić je mala vrsta slepog miša i morfološki je vrlo sličan običnom slepom mišiću. Odlikuje se gustim crvenkastosmeđim krznom (svetlije nego kod P. pipistrellus) na dorzalnoj i svetlijim krznom na vetralnoj strani tela. Boja lica i ušiju je svetlja nego kod P. pipistrellus i između nozdrva se nalazi ispupčenje koje je specifični skoro isključivo za pripadnike ove vrste.[2]
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Kako je kao vrsta tek nedavo izdvojena podaci o rasprostranjenju su nepotpuni. Vrsta je rasprostranjena širom Velike Britanije i Irske, južne Skandinavije, na jugu Pirinejskog poluostrva, u Poljskoj, na severu Balkanskog poluostrva, delovima Italije, Grčke i Rumunije. [2]
Stanište i skloništa[uredi | uredi izvor]
Za razliku od običnog, patuljasti slepi mišić u daleko većoj meri zavisi od šuma, nizija i vodenih staništa, a najviše stajaćih voda, bez obzira na površinu koju zauzimaju. Stajaće vode su posebno bitne tokom trudnoće kada se koriste kao glavna lovišta. Vrsta izbegava agrarna i travnata staništa. [3]
Skloništa[uredi | uredi izvor]
Porodiljske kolonije kao skloništa koriste fasade, prostor ispod crepova, šupljine u zidovima i kućice za slepe miševe. [2] Zimski nalazi su najčešći u pukotinama zgrada, kućicama za slepe miševe i šupljem drveću.[3]
Reproduktivno ponašanje[uredi | uredi izvor]
Mladunci ove vrste postaju polno zreli već prve jeseni svog života. Mužijaci tokom juna formiraju reporduktivna legla na uobičajenim mestima na koja se vraćaju više godina. Period razmnožavanja traje od kraja jula sve do oktobra i tokom njega mužijaci privlače do 12 ženki u svoja skloništa. Porodiljske kolonije mogu brojati od nekoliko desetina do nekoliko hinjada jedinki. Majke neretko ostavljaju svoju mladunčad na posebnim mestima u skloništima i posećuju ih samo kada mladunci treba da sisaju. [3]
Lov i ishrana[uredi | uredi izvor]
Izuzetno je spretan letač i lovac. Lovi na malim površinama i velikoj meri je vezan za vegetaciju. Često lovi ispod grana koje vise iznad vode i u šumarcima sa stajaćom vodom. Pored toga lovi i iznad velikih otvorenih stajaćih voda.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Benda, P.; Coroiu, I.; Paunović, M. (2016). „Pipistrellus pygmaeus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T136649A21990234. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T136649A21990234.en
. Pristupljeno 19. 11. 2021.
- ^ a b v Paunović, Milan; Paunović, Milan (2020). Fauna slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) Srbije : primljeno na VI skupu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, održanom 15. juna 2018. godine. Radmila Petanović, Radmila Petanović. Beograd. ISBN 978-86-7025-887-7. OCLC 1269000355.
- ^ a b v g Dietz, Christian, Dr (2016). Bats of Britain and Europe. Andreas Kiefer. London. ISBN 978-1-4729-2202-1. OCLC 936632149.
