Plasmodiophora brassicae
| Plasmodiophora brassicae | |
|---|---|
.jpg)
| |
| koren karfiola napadnut vrstom Plasmodiophora brassicae | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domen: | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Plasmodiophora brassicae Woron.
| |
Plasmodiophora brassicae, protist izazivač biljne bolesti kupusne kile, pripada carstvu Rhizaria i klasi Phytomyxea. Plasmodiophora brassicae je obligatni parazit biljaka iz familije kupusa (Brassicaceae), a u spoljašnjoj sredini preživljava jedino u vidu spora. Uspešno parazitira 300 biljnih vrsta iz 64 roda[1]. Intraspecijska varijabilnost se ogleda na fiziološkom nivou, i do sada je opisano 9 fizioloških rasa ove vrste.
Životni ciklus[uredi | uredi izvor]
Plasmodiophora brassicae nepovoljan vegetacioni period (zimu) preživljava u vidu mirujućih (trajnih) spora u zemljištu. U povoljnim uslovima sredine (hladno, vlažno i kiselo zemljište) mirujuća spora klija u biflagelatnu primarnu zoosporu[2]. Primarne zoospore hemotaktično pronalaze korenove dlačice biljke-domaćina i ulaze u ćelije korena, gde se deobama jedra i rastom pretvaraju u višejedarne primarne plazmodije[3]. Iz primarnih plazmodija se mitotički odvajaju sekundarne zoospore i napuštaju domaćina.
Sekundarne zoospore su stadijum širenja infekcije. U spoljašnjoj sredini (zemljište) sekundarne zoospore se fuzionišu u diploidne zoospore (poseduju dvostruko veći broj jedara, ali i bičeva) i kao takve inficiraju nove korenove[3]. U novom domaćinu zoospore rastu u sekundarnu plazmodiju. U kasnijem stadijumu bolesti, ćelije domaćina su potpuno ispunjene plazmodijom i ćelijski sadržaj odumire[4]. Kada plazmodija dostigne određenu starost, mejotičkim deobama se stvaraju haploidne mirujuće spore, koje u spoljašnju sredinu dolaze nakon truljenja domaćina. Mirujuće spore zadržavaju svoju klijavost i do 6 godina[4].
Kupusna kila[uredi | uredi izvor]
Kila kupusa je najznačajnija i najrasprostranjenija bolest kupusa u svetu[2]. U Evropi je poznata od 13. veka. Bolest se javlja u predelima umerenih klimatskih zona, najčešće u Evropi i Severnoj Americi. U regionima intenzivnog gajenja kupusa u obodu Panonske nizije, bolest je prisutna na 30% biljaka[5].
Simptomi kile su neuobičajeno povećanje mase (hipertrofija) korena ili drugih podzemnih delova biljke. Kile mogu biti prisutne izolovano na nekoliko delova korena, ili pokrivati ceo korenov sistem. Simptomi na nadzemnim delovima se uočavaju tek u prisustvu sekundarnih plazmodija, i u slučaju veće infekcije — listovi žute i venu, ponekad opadaju potpuno. Celokupna biljka usporava rast, tako da i kvalitet prinosa opada.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Grabowski M.A. kurs PP 728 (Plasmodiophora) na NC State University, Department of Plant Pathology
- ^ a b Vukojević J, Duletić-Laušević S. 2004. Patogene gljive voća i povrća u Srbiji. NNK International: Beograd. ISBN 86-83635-30-9
- ^ a b Deacon JW. 1997. Modern Mycology. Blackwell Publishing. ISBN 0-632-03077-1
- ^ a b Vukojević J. 2006. Praktikum iz mikologije i lihenologije (V izdanje). NNK International: Beograd. ISBN 86-83635-49-X
- ^ Marić A, Stojšin V, Mitrović P. 1990. Kila kupusa (prouzrokovač: Plasmodiophora brassicae Wor.) u Semberiji i mogućnost suzbijanja bolesti fungicidima. Zaštita bilja 41: 13—20.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
