Kupusnjače

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kupusnjače
33 Alliaria officinalis Andrz.jpg
Alliaria officinalis, jedna od invazivnih vrsta u porodici Brassicaceae
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Rosopsida
Ред: Brassicales
Породица: Brassicaceae

Kupusnjače ili krstašice (lat. Brassicaceae, ranije Cruciferae) je porodica sa velikim brojem kultivisanih rodova i vrsta koje se koriste u ishrani, kao što su karfiol, brokoli, kupus, bok čoj, prokelj i slično zeljasto povrće. Osim povrća ova porodica obuhvata i veliki broj lekovitih (na primer rusomača), kao i ukrasnih (Alyssum sp., Arabis sp. ili šeboj) rodova i vrsta biljaka. [1]

Ime krucifere potiče iz novo latinskog Cruciferae "ukrštanje", jer im cvetovi imaju četiri latice koje podsećaju na krst.

Deset najčešće konzumiranih kupusnjača nisu taksonomski razdvojene i spadaju u vrstu Brassica oleracea. Razlikuju se samo po hortikulturnoj kategoriji. Mnogi drugi rodovi su takođe jestivi. Bogate su vitaminom C i rastvornim vlaknima, a sadrže brojne nutrijente i fito jedinjenja.

Spisak kupusnjača[уреди]

Selektivnim uzgojem dobijen je veliki broj kultivara, posebno u okviru roda Brassica.

Taksonomija najčešćih kultivara kupusnjača
Naziv Rod Drugi epitef Kultivarska grupa
Ren Armoracia rusticana
Lisnati Kelj Brassica oleracea Acephala group
Raštika Brassica oleracea Acephala Group
Kineski brokoli (kai-lan) Brassica oleracea Alboglabra Group
Kupus Brassica oleracea Capitata Group
Kelj Brassica oleracea Sabauda Group
Kelj pupčar (poznat pod trgovačkim nazivom "prokelj") Brassica oleracea Gemmifera Group
Keleraba Brassica oleracea Gongylodes Group
Brokoli Brassica oleracea Italica Group
Karfiol Brassica oleracea Botrytis Group
Bok čoj Brassica rapa chinensis
Kineski kupus, napa kupus Brassica rapa pekinensis
Repa Koren; Zeleniš Brassica rapa rapifera
Hibridna repa (šved) Brassica napus napobrassica
Sibirski kelj Brassica napus pabularia
Uljana repica Brassica rapa/napus oleifera
Slačica, braon; zelena Brassica juncea
Bela slačica Brassica (or Sinapis) hirta
Crna slačica Brassica nigra
Rusomača Capsella bursa-pastoris
Dvoredac Diplotaxis tenuifolia
Rukola Eruca vesicaria
Šeboj Erysimum cheiri
Maka Lepidium meyenii
Kres Lepidium sativum
Dragušac Nasturtium officinale
Rotkvica Raphanus sativus
Vasabi Wasabia japonica

Medicinski značaj[уреди]

Antibiotska aktivnost[уреди]

Vasabi deluje protiv Helicobacter pylori zahvaljujući aktivnoj komponenti izotiocijanatima.[2][3][4]

Rak[уреди]

Kupusnjače sadrže glukozianate koji se u metabolizmu konvertuju u brojne hemikalije koje mogu imati antikarcenogeno dejstvo.[5] Naprimer 3,3'-Diindolilmetan, DIM iz ovog povrća je antiandrogen i sprečava rast tumora prostate.[6]

Utvrđena je veza između konzumacije kupusnjača i niske stope kancera.[7] Dalje, indol-3-karbinol (I3C) i 3,3'-diindolilmetan (DIM) utiču na metabolizam estrogena i dovode do povoljnih promena na markerima hormona što za posledicu ima smanjeno pojavljivanje nekoliko tipova kancera.[8]

I3C podstiče apoptozu kancerogenih ćelija na grudima, prostati, endometrijumu, debelom crevu i belim krvnim zrncima.[9] Utvrđen je i pozitivan efekat DIM-a na leukemiju.

Ukus[уреди]

Ljudi koji mogu da osete ukus Fenil-tiokarbamida koji je ili jako gorak ili bezukusan, verovatno neće hteti da jedu kupusnjače, jer fenil-tiokarbamid ima sličan ukus izotiocijanatima.

Kontraindikacije[уреди]

Gušavost[уреди]

Mogu izazvati pojavu gušavosti. Sadrže enzime koji utiču na proizvodnji hormona [[štitna žlezda|štitne žlezde] kod ljudi sa deficitom joda u ishrani.[10][11] Kuvanjem u trajanju od 30 minuta se znatno umanjuje količina nitrila i supstanci koje izazivaju gušavost. Pri visokoj konzumaciji, izazivači gušavosti inhibiraju ugradnju joda u tiroidne hormone, a takođe i prenose jod u mleko kroz mlečne žlezde.[12]

Dojenje[уреди]

Mogu izazvati stomačne grčeve kod beba koje sisaju.[13][14]

Reference[уреди]