Карфиол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду.
Датум уноса: новембар—децембар 2016.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Цвјетача или Карфиол
Blumenkohl-1.jpg
Карфиол
Припитомљен
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Brassicales
Породица: Brassicaceae
Род: Brassica
Врста: B. oleracea
Варијетет: Brassica oleracea var. botrytis
L.

Цвјетача или Карфиол (Brassica oleracea var. botrytis) је један од култивара (узгојених сорти) дивљег купуса. Назив потиче од италијанске речи cavoli fiori. Пореклом је из Мале Азије и Медитерана.

Значај[уреди]

Карфиол је једногодишња купусњача, припада групи најквалитетнијег поврћа код кога се за исхрану користи неразвијена збијена цваст (глава, „ружа”)најчешће беле боје.Карфиол карактерише задебљало и скраћено стабло и сочна (најчешће бела) дршка цвасти, ради које се узгаја. Наведени сочни делови биљке користе се у исхрани људи. „Ружа” може се јести свежа, кувана или укиcељена (у туршији). Јестиви делови могу садржати много сирових протеина са значајним садржајем есенцијалних аминокиселина, витамина C, а посебно витамина B2, гвожђа и фосфора. Енергетска вредност карфиола је (98кЈ).

Морфолошке особине[уреди]

  • Корен карфиола је вретенаст и разгранат, слабије развијен него код купуса.
Љубичасти карфиол
  • Стабло је висине 20-80 cm.
  • Лист је крупан, елипсастог облика глатке површине са слабије или јаче назубљеним ивицама. Листови розете су седећи, тамнозелене или сивозелене боје са израженом нерватуром.
  • Ружа настаје када карфиол има 9-12 листова и као резултат интезивног раста вршног пупољка. Ружа је бела, светложуте, зелене или црвене боје, слабије, јаче или потпуно прекривена листовима розете. Деловањем директонг Сунчевог зрачења мења боју,при чиме се губи квалитет. Из доњих и горних делова руже обарзује се цветна стабла.
Жути карфиол

Сорте карфиола су:

  • ерфуртски тип
  • италијанки тип
  • ерфуртски рани тип
  • снежна груда тип
  • дански екснопм тип
  • трогирски касни тип

Услови успевања[уреди]

Карфиол је осетљив на високе темпертуре. Оптимална температура за раст је 18°C, док на 25°C долази до заустављања раста и цветања. Најбоље успева на влажност земљиста од 80% ПБК и 85% релативне влажности ваздуха. Најбоље успева на средње тешким плодним земљиштима неутралним до слабо кисле реакције земљиста.

Технологија производње[уреди]

Поље карфиола

Карфиол се гаји на првом месту у продореду уз ђубрење оранским ђубривом. Добре преткултуре су легуминозе, салата, спанаћ, кромпир, а не треба га гајити после биљака из исте фамилије. Најчешће се гаји из расада. За садњу карфиола на 1ha потребно је 300-400 семена. Ране и средњеране сорте саде се на растојању редова 50-70cm, у реду 45-60cm, а касне на веће растојање 60-70cm. У пролеће сади се током априла, а крајем јуна и почетком јула за јесењу бербу. Карфиол захтева довољно влаге у земљишту и зато се редовно залива(2-6 пута зависно од времена и услова гајења) Редовно заливање обезбеђује неопходну потребу „руже” за релатвину влажност ваздуха. Бере се у технолошкој зрелости, а може се започети када „ружа” има пречник 10-15cm. Бере се при сувом времену одсецањем „руже” са или без некоилико листова розете.

  • Производња семена у континенталним условима је тешка због дуге вегетације и осетљивости на високе температуре у фази цветања. Производња се у континенталним условима започиње зимском светвом и пикирањем у засићено простору са грејањем, и раном садњом у пролеће и то развијеног расада у фази 10-12 листа. Садња се обавља на растојању од 50-70цм и у реду 40-50cm. У медитеранском подручју сетва је крајем септембра, а садња у октобру. Сазревање семена је крајем јула са оставреним приносом од 200-400kg/hа.

Ботаничка класификација карфиола[1][уреди]

Класификација се врши на основу хабитуса биљке, својства листова и цвасти:

  • Ерфутска – дуги листови, беле цвасти, слабо заштидене, сколоне

разрастању (нпр. сорта Супримаx);

  • Алфа – велики број листова и слабо заштидена цваст (новије сорте

добро заштидене);

  • Мецхелсе – Белгијске сорте, срдење бујне за производњу у

заштиденом простору;

  • Лецерф – Француског порекла, бујног пораста и

неуједначених цвасти;

  • Јесењи оријаши – изразито бујне биљке, добро заштидена цваст,

приносне, пореклом са медитерана;

  • Талијански оријаши – зимске сорте бујног раста и доро

заштидених цвасти;

  • Wалцхерсе – отпорна на ниске температуре ( у фази розете и

до -10°C).

Видети још[уреди]

ishrana/karfiol-sastav-i-lekovito-dejstvo

Литература[уреди]

  • Бранка Лазић: Повртарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]