Купус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Купус
Cabbage.jpg
Статус угрожености:
Доместификована
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Brassicales
породица: Brassicaceae
род: Brassica
врста: Brassica oleracea
варијетет: Brassica oleracea var. capitata
L.
Екологија таксона
Животна форма:
H (хемикриптофита)

Купус (Brassica oleracea var. capitata) је дугогодишња, култивисана, зељаста биљка која представља важно поврће у исхрани. Настала је селекцијом дивљег купуса у дугом временском раздобљу. У Грчку је доспео у 4. веку п. н. е.

Опис[уреди]

Купус је двогодишња или вишегодишња зељаста биљка. У току прве године образује се „главица“ коју чини скраћено стабло, са кога полази велики број крупних меснатих листова. Следеће године се развија стабљика висока и до два метра. Доњи листови на стабљици су широки, обухватају стабљику а горњи су дугуљасти седећи. Цветови су груписани у вршне растресите гроздове. Крунични листићи су жути а плод је љуска. Цвета од априла до маја.

Енергетска и нутритивна вредност[уреди]

Купус је поврће високе биолошке и ниске калоријске вредности (24 kcal/100 g), а просечно садржи: 92,52% воде; 1,21% беланчевина; 0,18% масти и 2,3% дијететских влакана. Највише су заступљени: витамин Ц (42 mg/100 g) и бета-каротен (провитамин витамина A), а затим следе минерали: калијум, гвожђе, магнезијум, сумпор и бакар. Мале количине натријума те повољан однос калцијума и фосфора осигуравају максимално искориштавање калцијума у организму.

Лековитост[уреди]

Доказано је да се соком од свежег купуса може успешно лечити чир на желуцу и упала дебелог црева. Купусом се у организам уносе најактивнији елементи за одржавање биолошке равнотеже организма и за одбрану организма од разних болести. Богат је целулозом која побољшава пробаву, делује повољно на зацеливање рана те превентивно помаже код прехладе и кашља. Код нас се мало користи сирови купус (свеж или кисео), иако је управо такав најбогатији хранљивим и лековитим састојцима.

Новија истраживања показују да редовна употреба поврћа из породице купусњача може бити посебно ефикасна у смањењу ризика појаве рака. Компоненте које се сматрају „одговорнима“ за овакво деловање поврћа су фитохемикалије. Фитохемикалије су биолошки активне биљне молекуле које у сарадњи с витаминима и минералима повољно делују на здравље. Имају заштитно деловање на начин да учвршћују и побољшавају одбрамбене механизме у организму. Дуготрајним кувањем значајно се смањује нутритивна вредност. Да би се спречио изразити губитак драгоцених састојака приликом кувања, купус треба ставити у врућу уместо у хладну воду.

Купус је драгоцена намирница због садржаја тартронске киселине која успорава претварање шећера и осталих угљенохидрата у маст. То га чини пожељном намирницом за смањење телесне тежине.

Занимљивости[уреди]

Украсни купус

Добар купус нема велика ребра, а танко лишће му је савијено у тврду главицу. Код нас се користи углавном бели, а нешто мање црвени купус. Постоје рани и касни варијетети. Поред тога постоје и украсне сорте као што су Brassica oleracea 'Chidori’, 'Color Up', 'Nagoya', 'Osaka', 'Peacock', 'Pigeon' 'Tokyo'... које налазе примену у хортикултури.

Кисели купус[уреди]

Купус се оставља и за зимницу. Главице из којих је издубљен корен се слажу у буре, кацу и потом преливају раствором воде и соли (на 50 l воде 1 kg соли). У зависности од температуре купус се за око 20-30 дана укисели. Главице киселог купуса се користе за кување сарме, а могу се исећи за салату.

Енергетска и нутритивна вредност на 100 g свежег белог купуса
Хранљиве материје Мерна јединица Количина
Енерг. вредност kcal/kJ 24/100
Вода g 92,52
Беланчевина g 1,21
Угљенохидрата g 5,37
Дијетална влакна g 2,30
Масти g 0,18
Холестерол mg 0,00
Витамин А IU 126,00
Тиамин mg 0,05
Рибофлавин mg 0,03
Ниацин mg 0,30
Фолати μg 57,00
Пантотенска киселина mg 0,14
Витамин Ц mg 42,00
Калцијум (Ca) mg 47,00
Магнезијум (Mg) mg 15,00
Фосфор (P) mg 23,00
Калијум (K) mg 246,00
Натријум (Na) mg 18,00
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Купус