Radomir Babić (lekar)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Radomir Babić
Датум рођења1. decembar 1932.
Место рођењаDesimirovac, Kragujevac
 Kraljevina Jugoslavija
Датум смрти7. septembar 2006.
Место смртиНиш
Пребивалиште SFRJ
ПољеRadiologija
ШколаMedicinski fakultet univerziteta u Nišu
ИнституцијаKlinički centar Niš

Radomir Babić (Desimirovac, 1. decembar 1932Niš, 7. septembar 2006) bio je lekar, radiolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, pesnik, društveni radnik i sportista, koji će ostati upamćen kao izuzetna harizmatičan, ponosan i moralna ličnost.[1]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1. decembra 1932. godine u selu Desimirovac, u okolini Kragujevca, tada u Kraljevini Jugoslaviji, u skromnoj seoskoj šumadinskoj porodici, od oca Milovana, poljoprivrednik, koji je za vreme Drugog svetskog rata deportovan je u zarobljeništvo u Nemačku, i majke Perse, rođene Srećković, domaćica. Oktobra 1941. godine jedan neodlazak u školu spasao je Radomira sigurne smrti, u masakru koji su počinile jedinice nacističke Nemačke 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine u događaju poznatoma kao Kragujevački oktobar.[1]

Osnovno obrazovanje završio je u rodnom Desimirovcu, srednje u Prvoj muškoj gimnaziji u Kragujevcu (1951), a fakultetsko na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961). Obavezni lekarski staž obavljao je u Somboru i Novom Sadu.

Nakon sticanja fakultetske diplome prvo je radio kao lekar opšte prakse u Somboru, Stanišiću i Velikom Gradištu (1961-1966), a od 1966. godine u Medicin skom centru u Aleksincu.

Specijalizaciju iz radiologije započeo je 1966. godine u Zavodu za radiologiju u Nišu, a nastavio u Institutu za radiologiju i onkologiju u Skoplju, gde i polažio specijalistički ispit iz radiologije (1969). Kao prvi radiolog u Medicinskom centru u Aleksincu, Radomir Babić je u ovom centru osnovao savremenu radiološku službu (1969-1970) kao njen prvi načelnik.[1]

U jesen 1973. godine prešao je u Institut za medicinu rada u Nišu, na mesto načelnik radiološke službe, u kojoj je radio sve do 1993. godine.

Od 1976. godine usavršavao se iz koronarografije u Radiološkom institutu Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Tokom 1971. godine bio je na studijskom usavršavanju u Lenjingrad (SSSR, danas Sankt Peterburg, Ruska Federacija) kod radiologa prof. dr A.V. Grinberga iz oblasti rendgendijagnozne problematike vibracione bolesti.[1]

Na Medicinskom fakultetu Univerziteta „Kiril i Metodij" u Skoplju 1974. godine odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom: „Koštanozglobne promene na šakama i laktovima rudara i metalaca koji rade ručno vibrirajućim alatom“.[2]

Govorio je nemački, francuski i ruski jezik. Penzionisan je 1998.godine. Preminuo je 7. septembra 2006. godine nakon prskanja aneurizme trbušne aorte.

Delo[uredi | uredi izvor]

Prof. dr Radomir Babić svojim radom dao značajan doprinos medicini u Srbiji obavljajući sledeće dužnosti:

  • Visiting proffesor radiology" u Dečjoj klinici u Nišu (1988) i Klinici za plućne bolesti i TBC u Knez Selu kod Niša (1993),
  • Direktoar Klinike za onkologiju i radiologiju Medicinskog fakulteta u Prištini (1990-1993),
  • člana Upravnog odbora Sekcije za radiologiju i nuklearnu medicinu SLD (1974-1978)
  • Ćlana Republičke komisije za zaštitu od radijacije majke i deteta, posle Černobiljske nesreće (1986).

Bio je i saradnik u naučnoistraživačkom projektu "Vibraciona bolest u metalskoj industriji i rudarstvu" (1970; finansiran od Zajednica medicinskih naučnih ustanova SR Srbije, nosilac projekta specijalista medicine rada prof. dr Kostadin Tričković) i "Arterijska hipertenzija u trudnoći – histohemijske i histomorfološke promene na placenti" (1970; finansiran od Zajednica medicinskih naučnih ustanova SR Srbije, nosilac projekta specijalista ginekologije i akušerstva dr sc. prim. Stojan Radosavljević), da bi 1973. godine od Zajednica medicinskih naučnih ustanova SR Srbije dobio projekat "Koštanozglobne promene na šakama i laktovima rudara i metalaca koji rade ručnim vibrirajućim alatom".[1]

Autor je i saradnik u preko 150 naučnih i stručnih radova saopštenih na međunarodnim i domaćim skupovima, štampani u domaćim i inostranim časopisima, zbornicima i drugim saopštenjima.[3][4][5][6] Pisac je dva objavljena udžbenika i jedne skripte:[1]

Udžbenici
  • Lazić J, Šobić V, Čikarić S, Goldner B, Babić R, Ivković T i sar: Radiologija. Univerzitetski udžbenik Medicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Prištini i Kragujevcu. Medicinska knjiga-Medicinska komuna, 1997 (9);
  • Strahinjić S: Nefrologija – principi i praksa. Udžbenik Medicinskog fakulteta u Nišu. Pelikan print – Niš, Niš. 2002 (10)
Skripta
  • Babić R: Osnovi opšte i kliničke radiologije. Skripta. Predsedništvo Konferencije Saveza socijalističke omladine Medicinskog fakulteta – Niš. Niš. 1983.

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Za svoj dugogodišnji rad prof. dr Radomir Babić dobio je plaketu Srpskog lekarskog društva (1988) i mnogobrojnih zahvalnica i priznanja SLD i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.[1]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Inhalaciona oštećenja pluća livaca Fabrike pumpi Jastrebac u Nišu. Radiol Iugosl 1978; 12: 27-30;
  • Neki aspekti divertikuluma želuca. Zbornik radova IX Kongresa radiologov Jugoslavije, Ljubljana. (1972), стр. 18-19.
  • Babić R, Marković D: Le retour sur les causes de l,application incomplete ILO U/C de la clasification internationale radiographique de la pneumoconiose. Radiol Iugosl 1982; 16: 287-290;
  • Kompjuterizovana medicinska slika. Naučni podmladak 1982; 14 (3-4): 123-130 (6);
  • Nuklearno magnetska rezonancija. Acta medica Medianae 1983; 22(1): 121-124 (7), (slika br. 2);
  • Mogućnosti primene NMR u medicini. Naučni podmladak 1983; 14 (1-2): 111- 115 (8);
  • Dijagnozne mogućnosti pregleda nativnog rendgenograma abdomena u urgentnoj rendgendijagnostici. Zbornik radova XI intersekcijskog sastanok na radiolozite SR Makedonija, SR Srbija, SR Crna Gora, SR Bosna i Hercegovina, SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Struga. (1982), стр. 23-25.
  • XI intersekcijski sastanak radiologa – izveštaj. Acta medica Medianae 1983; 1: 121-124.
  • Prilog poznavanju displazije kostiju. Zbornik radova Simpozijuma povodom jubileja 40 godine dečje bolničke službe u Nišu. Niš. (1986), стр. 67-90.
  • Rendgenska slika rahitisa. Rahitis danas.Niš. (1985), стр. 121-130.
  • Vanishing lung. Zbornik radova XXVII pedijatrijskih dana Niša. Niš.1988:121-127.
  • Zbornik radova sa simpozijuma "O hemofiliji danas", održanog 1988. godine u Nišu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Vladimir Mitrović1,2, Strahinja Babić2 , Aleksandra Marjanović2 , Marko Ristić, Prof. dr Radomir Babić (1932– 2006) - radiolog i pesnik, Iz istorije medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (април 23, 2018) (језик: енглески) Acta Medica Medianae 2016, Vol.55(3)
  2. ^ Babić R. Koštano-zglobne promene na šakama i laktovima rudara i metalaca koji rade ručnim vibrirajućim alatom. Doktorska disertacija. Skoplje. 1974.
  3. ^ Babić R. Kompjuterizovana medicinska slika. Naučnipodmladak 1982; 14 (3-4): 123-130.7. Babić R. Nuklearno magnetska rezonancija. Actamedica Medianae 1983; 22(1): 121-4.
  4. ^ Babić R. Mogućnosti primene NMR u medicini. Naučnipodmladak 1983; 14 (1-2): 111-5.
  5. ^ Lazić J, Šobić V, Čikarić S, Goldner B, Babić R, IvkovićT, et al. Radiologija. Univerzitetski udžbenikMedicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu,Prištini i Kragujevcu. Medicinsk knjiga-Medicinskakomuna, 1997.
  6. ^ Strahinjić S. Nefrologija – principi i praksa. UdžbenikMedicinskog fakulteta u Nišu. Nis: Pelikan print, 2002.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]