Radomir Babić (lekar)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Radomir Babić
Датум рођења(1932-12-01)1. decembar 1932.
Место рођењаDesimirovac, Kragujevac
 Kraljevina Jugoslavija
Датум смрти7. septembar 2006.(2006-09-07) (73 god.)
Место смртиNiš
 Srbija
ПољеRadiologija
ШколаMedicinski fakultet univerziteta u Nišu
ИнституцијаKlinički centar Niš

Radomir Babić (Desimirovac, 1. decembar 1932Niš, 7. septembar 2006) bio je lekar, radiolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, pesnik, društveni radnik i sportista, koji će ostati upamćen kao izuzetna harizmatičan, ponosan i moralna ličnost.[1]

Život i karijera[уреди | уреди извор]

Rođen je 1. decembra 1932. godine u selu Desimirovac, u okolini Kragujevca, tada u Kraljevini Jugoslaviji, u skromnoj seoskoj šumadinskoj porodici, od oca Milovana, poljoprivrednik, koji je za vreme Drugog svetskog rata deportovan je u zarobljeništvo u Nemačku, i majke Perse, rođene Srećković, domaćica. Oktobra 1941. godine jedan neodlazak u školu spasao je Radomira sigurne smrti, u masakru koji su počinile jedinice nacističke Nemačke 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine u događaju poznatoma kao Kragujevački oktobar.[1]

Osnovno obrazovanje završio je u rodnom Desimirovcu, srednje u Prvoj muškoj gimnaziji u Kragujevcu (1951), a fakultetsko na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961). Obavezni lekarski staž obavljao je u Somboru i Novom Sadu.

Nakon sticanja fakultetske diplome prvo je radio kao lekar opšte prakse u Somboru, Stanišiću i Velikom Gradištu (1961-1966), a od 1966. godine u Medicin skom centru u Aleksincu.

Specijalizaciju iz radiologije započeo je 1966. godine u Zavodu za radiologiju u Nišu, a nastavio u Institutu za radiologiju i onkologiju u Skoplju, gde i polažio specijalistički ispit iz radiologije (1969). Kao prvi radiolog u Medicinskom centru u Aleksincu, Radomir Babić je u ovom centru osnovao savremenu radiološku službu (1969-1970) kao njen prvi načelnik.[1]

U jesen 1973. godine prešao je u Institut za medicinu rada u Nišu, na mesto načelnik radiološke službe, u kojoj je radio sve do 1993. godine.

Od 1976. godine usavršavao se iz koronarografije u Radiološkom institutu Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Tokom 1971. godine bio je na studijskom usavršavanju u Lenjingrad (SSSR, danas Sankt Peterburg, Ruska Federacija) kod radiologa prof. dr A.V. Grinberga iz oblasti rendgendijagnozne problematike vibracione bolesti.[1]

Na Medicinskom fakultetu Univerziteta „Kiril i Metodij" u Skoplju 1974. godine odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom: „Koštanozglobne promene na šakama i laktovima rudara i metalaca koji rade ručno vibrirajućim alatom“.[2]

Govorio je nemački, francuski i ruski jezik. Penzionisan je 1998.godine. Preminuo je 7. septembra 2006. godine nakon prskanja aneurizme trbušne aorte.

Delo[уреди | уреди извор]

Prof. dr Radomir Babić svojim radom dao značajan doprinos medicini u Srbiji obavljajući sledeće dužnosti:

  • Visiting proffesor radiology" u Dečjoj klinici u Nišu (1988) i Klinici za plućne bolesti i TBC u Knez Selu kod Niša (1993),
  • Direktoar Klinike za onkologiju i radiologiju Medicinskog fakulteta u Prištini (1990-1993),
  • člana Upravnog odbora Sekcije za radiologiju i nuklearnu medicinu SLD (1974-1978)
  • Ćlana Republičke komisije za zaštitu od radijacije majke i deteta, posle Černobiljske nesreće (1986).

Bio je i saradnik u naučnoistraživačkom projektu "Vibraciona bolest u metalskoj industriji i rudarstvu" (1970; finansiran od Zajednica medicinskih naučnih ustanova SR Srbije, nosilac projekta specijalista medicine rada prof. dr Kostadin Tričković) i "Arterijska hipertenzija u trudnoći – histohemijske i histomorfološke promene na placenti" (1970; finansiran od Zajednica medicinskih naučnih ustanova SR Srbije, nosilac projekta specijalista ginekologije i akušerstva dr sc. prim. Stojan Radosavljević), da bi 1973. godine od Zajednica medicinskih naučnih ustanova SR Srbije dobio projekat "Koštanozglobne promene na šakama i laktovima rudara i metalaca koji rade ručnim vibrirajućim alatom".[1]

Autor je i saradnik u preko 150 naučnih i stručnih radova saopštenih na međunarodnim i domaćim skupovima, štampani u domaćim i inostranim časopisima, zbornicima i drugim saopštenjima.[3][4][5][6] Pisac je dva objavljena udžbenika i jedne skripte:[1]

Udžbenici
  • Lazić J, Šobić V, Čikarić S, Goldner B, Babić R, Ivković T i sar: Radiologija. Univerzitetski udžbenik Medicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Prištini i Kragujevcu. Medicinska knjiga-Medicinska komuna, 1997 (9);
  • Strahinjić S: Nefrologija – principi i praksa. Udžbenik Medicinskog fakulteta u Nišu. Pelikan print – Niš, Niš. 2002 (10)
Skripta
  • Babić R: Osnovi opšte i kliničke radiologije. Skripta. Predsedništvo Konferencije Saveza socijalističke omladine Medicinskog fakulteta – Niš. Niš. 1983.

Priznanja[уреди | уреди извор]

Za svoj dugogodišnji rad prof. dr Radomir Babić dobio je plaketu Srpskog lekarskog društva (1988) i mnogobrojnih zahvalnica i priznanja SLD i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.[1]

Bibliografija[уреди | уреди извор]

  • Inhalaciona oštećenja pluća livaca Fabrike pumpi Jastrebac u Nišu. Radiol Iugosl 1978; 12: 27-30;
  • Neki aspekti divertikuluma želuca. Zbornik radova IX Kongresa radiologov Jugoslavije, Ljubljana. (1972), стр. 18-19.
  • Babić R, Marković D: Le retour sur les causes de l,application incomplete ILO U/C de la clasification internationale radiographique de la pneumoconiose. Radiol Iugosl 1982; 16: 287-290;
  • Kompjuterizovana medicinska slika. Naučni podmladak 1982; 14 (3-4): 123-130 (6);
  • Nuklearno magnetska rezonancija. Acta medica Medianae 1983; 22(1): 121-124 (7), (slika br. 2);
  • Mogućnosti primene NMR u medicini. Naučni podmladak 1983; 14 (1-2): 111- 115 (8);
  • Dijagnozne mogućnosti pregleda nativnog rendgenograma abdomena u urgentnoj rendgendijagnostici. Zbornik radova XI intersekcijskog sastanok na radiolozite SR Makedonija, SR Srbija, SR Crna Gora, SR Bosna i Hercegovina, SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Struga. (1982), стр. 23-25.
  • XI intersekcijski sastanak radiologa – izveštaj. Acta medica Medianae 1983; 1: 121-124.
  • Prilog poznavanju displazije kostiju. Zbornik radova Simpozijuma povodom jubileja 40 godine dečje bolničke službe u Nišu. Niš. (1986), стр. 67-90.
  • Rendgenska slika rahitisa. Rahitis danas.Niš. (1985), стр. 121-130.
  • Vanishing lung. Zbornik radova XXVII pedijatrijskih dana Niša. Niš.1988:121-127.
  • Zbornik radova sa simpozijuma "O hemofiliji danas", održanog 1988. godine u Nišu.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Vladimir Mitrović1,2, Strahinja Babić2 , Aleksandra Marjanović2 , Marko Ristić, Prof. dr Radomir Babić (1932– 2006) - radiolog i pesnik, Iz istorije medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2018) Acta Medica Medianae 2016, Vol.55(3)
  2. ^ Babić R. Koštano-zglobne promene na šakama i laktovima rudara i metalaca koji rade ručnim vibrirajućim alatom. Doktorska disertacija. Skoplje. 1974.
  3. ^ Babić R. Kompjuterizovana medicinska slika. Naučnipodmladak 1982; 14 (3-4): 123-130.7. Babić R. Nuklearno magnetska rezonancija. Actamedica Medianae 1983; 22(1): 121-4.
  4. ^ Babić R. Mogućnosti primene NMR u medicini. Naučnipodmladak 1983; 14 (1-2): 111-5.
  5. ^ Lazić J, Šobić V, Čikarić S, Goldner B, Babić R, IvkovićT, et al. Radiologija. Univerzitetski udžbenikMedicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu,Prištini i Kragujevcu. Medicinsk knjiga-Medicinskakomuna, 1997.
  6. ^ Strahinjić S. Nefrologija – principi i praksa. UdžbenikMedicinskog fakulteta u Nišu. Nis: Pelikan print, 2002.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]