Teatro de la Sijudad

**Teatro de la Sijudad**
*Teatro de la Ciudad*
	Teatro de la Sijudad; Teatro de la Ciudad
	Teatro de la SijudadTeatro de la Sijudad
Informacije
Lokacija	Donkeles 36, Meksiko Siti, Meksiko
Koordinate	19° 26′ 11.62″ N 99° 8′ 14.16″ W / 19.4365611° С; 99.1372667° З
Status	završena
Izgradnja	1918.
Kompanije
Arhitekta	Kapetilo Servin i Federiko Mariskal
Veb-sajt	tcm.cultura.df.gob.mx

Teatro de la Sijudad (шп. Teatro de la Ciudad) odnosno Gradsko pozorište je ustanova kulture u Meksiku Sitiju. Pozorište je osnovano 1918. godine pod nazivom Teatro Esperansta Iris. Nalazi se u istorijskoj četvrti grada u ulici Donkeles 36. Pozorište predstavlja važan kulturni centar za razne manifestacije.^[1]

Teatro Esperansta Iris[uredi | uredi izvor]

Sadašnja zgrada pozorišta izgrađena je 1918. godine na mestu prethodno porušenog Pozorišta Sikotenkatl.^[2] Prvobitno je nosilo naziv Pozorište Esperansa Iris, po čuvenoj meksičkoj divi Mariji Esperansi Bofill Ferrer. Marija je bila operska pevačica poreklom iz Viljaermosa, grada u Meksiku u saveznoj državi Tabasko. Bila je veoma popularna u Meksiko Sitiju, Havani i Madridu. Bila je čest gost na američkim turnejama. Njena najpoznatija dela su La viuda alegre, El conde de Luxemburgo i La princesa del dólar. Početkom XX veka, često je imala epizodne uloge u filmovima na španskom jeziku.^[3]^[1]

Marija je bila jedan od tutora pozorišta. Deo novca zarađenih od turneja poklonila je za razvoj pozorišta. Arhitekte Kapetilo Servin i Federiko Mariskal gradili su pozorište po uzoru na čuvenu opersku kuću, Milansku skalu, u Italiji.^[1] Pozorište je otvoreno 25. maja 1918. godine, dva dana nakon što se meksička pevačica vratila sa južnoameričke turneje. Pored mnogobrojnih zvanica i javnih ličnosti, svečanom otvaranju prisustvovali su predsednik Meksika Venustijano Karanza Garza i njegov kabinet. Tom prilikom premijerno je prikazana predstava La Duquesa del Bal-Tabarín, a Iris je i sama otpevala nekoliko muzičkih brojeva.^[1] Pozorište je ubrzo nakon otvaranja postalo najvažnije kulturno mesto u gradu i taj status je zadržao sve do otvaranja Palate lepe umetnosti (Palacio de Bellas Artes )1930-ih godina. Uprkos ratnim dešavanjima, Marija je ulagala velike napore da održi pozorište. Koristila je svoj ugled i uticaj da privuče mnogobrojne zvezde uključujući i italijanskog tenora Enrika Karuza i rusku igračicu klasičnog baleta Anu Pavlovu.^[1]

Gradsko pozorište[uredi | uredi izvor]

Marija Iris je jedno vreme svog života provela stanujući u foajeu pozorišta, gde je imala i privatnu ložu sa koje je mogla da prati predstave u kojima nije učestvovala. Međutim, nakon što je Marija umrla 1962. godine, pozorište je praktično napušteno.^[1] Godine 1976. pozorište prelazi u ruke grada koje mu menja ime u Gradsko pozorište i koristi ga za promociju kulturnih događaja.^[2]

Prvobitni napor da pozorište adaptira, prekinuo je veliki požar izazvan paljenjem električne instalacije. Veliki deo zgrade je potpuno uništen i pozorište je ostalo napuštenom stanju sve do 1999. godine kada su napravljeni prvi pomaci u revitalizaciji objekta. U naredne tri godine pozorište je kompletno renovirano i adaptirano. Uklonjeni su neki akustični problemi i oprema je modernizovana.^[1]

Godine 2008. grad je vratio pozorištu ime Esperansa Iris.^[1] U XXI veku, pozorište služi za koncerte i umetničke prezentacije autora iz Meksika i drugih zemalja. Neki od njih su Pablom Milanse, Nacionalni balet Kube, Beti Pekdanins, Lila Dovns i Alberto Kortez.^[2] U maju 2010. godine, pozorište je proslavilo svoju 92. godišnjicu postojanja uz izvođenje tradicoinalne rođendanske pesme Las Manjanitas. Ova proslava bila je deo meksičkih javnih proslava 200. godišnjice od državne nezavisnosti i 100. godišnjice od Meksičke revolucije.^[1]