Tehnološki determinizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tehnološki determinizam je redukcionistička teorija koja pretpostavlja da tehnologija društva određuje razvoj njegove socijalne strukture i kulturnih vrednosti. Veruje se da taj termin potiče od Torstena Veblena (1857–1929), američkog sociologa i ekonomiste. Najradikalniji tehnološki determinista u Sjedinjenim Državama u 20. veku bio je najverovatnije Klerens Ers koji je bio sledbenik Torstena Veblena i Džon Djuia. Vilijam Ogborn je takođe bio poznat po svom radikalnom tehnološkom determinizmu.

Prva velika razrada tehnološkog determinističkog pogleda na socioekonomski razvoj potekla je od nemačkog filozofa i ekonomiste Karla Marksa, koji je tvrdio da su promene u tehnologiji, a posebno u proizvodnoj tehnologiji, primarni uticaj na ljudske društvene odnose i organizacionu strukturu, te da se društveni odnosi i kulturne prakse ultimatno okreću oko tehnološke i ekonomske baze datog društva. Marksovo stanovište je postalo utkano u savremeno društvo, gde je sveprisutna ideja da tehnologije koje brzo evoluiraju, menjaju ljudske živote.[1] Iako mnogi autori Marksovim uvidima pripisuju tehnološki određen pogled na ljudsku istoriju, nisu svi marksisti tehnološki deterministi, i neki autori dovode u pitanje u kojoj je meri sam Marks bio determinista. Osim toga, postoji više oblika tehnološkog determinizma.[2]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je ovaj termin osmislio Torsten Veblen (1857–1929), američki naučnik iz oblasti društvenih nauka. Veblenov savremenik, popularni istoričar Čarls A. Bird pružio je ovaj prikladni deterministički prikaz: „Tehnologija maršira u čizmama od sedam liga, od jednog bezobzirnog, revolucionarnog osvajanja do drugog, rušeći stare fabrike i industrije, uzdižući nove procese zastrašujućom brzinom.”[3] Što se tiče značenja, to je opisano je kao pripisivanje mašinama „moći” koje nemaju.[4] Veblen je, na primer, tvrdio da „mašina izbacuje antropomorfne misaone navike.”[5] Postoji i slučaj Karla Marksa koji je očekivao da će izgradnja železničke pruge u Indiji dovesti do razgradnje kastnog sistema.[1] Prema Robertu Hajlbroneru, opšta ideja je da tehnologija putem svojih mašina može prouzrokovati istorijske promene promenom materijalnih uslova ljudskog postojanja.[6]

Jedan od najradikalnijih tehnoloških determinista bio je čovek po imenu Klerens Ers, koji je bio sledbenik Veblenove teorije u 20. veku. Ers je najpoznatiji po razvoju ekonomske filozofije, ali je takođe blisko sarađivao sa Veblenom koji je skovao teoriju tehnološkog determinizma. On je često je govorio o borbi između tehnologije i ceremonijalne strukture. Jedna od njegovih najzapaženijih teorija uključivala je koncept „tehnološkog povlačenja”, gde on objašnjava tehnologiju kao samogenerišući proces, a institucije kao ceremonijalne, i iz tog konteksta nastaje tehnološki prekomerni-determinizam.[7]

Objašnjenje[uredi | uredi izvor]

Tehnološki determinizam nastoji da prikaže tehnički razvoj, medije ili tehnologiju u celini, kao ključni pokretač istorije i društvenih promena.[8] To je teorija koju podržavaju „hiperglobalisti” koji tvrde da je ubrzana globalizacija neizbežna kao posledica široke dostupnosti tehnologije. Stoga tehnološki razvoj i inovacije postaju glavni pokretač društvenih, ekonomskih ili političkih promena.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ а б Smith & Marx, Merrit Roe & Leo (jun 1994). Does Technology Drive History? The Dilemma of Technological Determinism. The MIT Press. ISBN 978-0262691673. 
  2. ^ Bimber, Bruce (maj 1990). „Karl Marx and the Three Faces of Technological Determinism”. Social Studies of Science. 20 (2): 333—351. S2CID 144204186. doi:10.1177/030631290020002006. 
  3. ^ Beard, Charles A. (februar 1927). „Time, Technology, and the Creative Spirit in Political Science”. The American Political Science Review. 21 (1): 1—11. JSTOR 1945535. doi:10.2307/1945535. 
  4. ^ Smith, Merritt; Marx, Leo (1994). Does Technology Drive History?: The Dilemma of Technological Determinism. Cambridge: MIT Press. стр. 70. ISBN 978-0262193474. 
  5. ^ Heilbroner, Robert (1999). The Worldly Philosophers: The Lives, Times And Ideas Of The Great Economic ThinkersНеопходна слободна регистрација. New York: Simon and Schuster. стр. 239. ISBN 978-0684862149. 
  6. ^ MacKenzie, Donald (1998). Knowing Machines: Essays on Technical Change. Cambridge: MIT Press. стр. 24. ISBN 978-0262631884. 
  7. ^ Mulberg, Jonathan (1995). Social Limits to Economic TheoryСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. London: Routledge. стр. 122. ISBN 978-0415123860. 
  8. ^ Kunz, William M. (2006). Culture Conglomerates: Consolidation in the Motion Picture and Television Industries. Publisher: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. стр. 2. ISBN 978-0742540668. 
  9. ^ Macmillan., Palgrave (2015). Global politics. Palgrave Macmillan. ISBN 9781137349262. OCLC 979008143. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tehnološki determinizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehnološki_determinizam&oldid=27677222”