Валтер Бенјамин

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Walter Benjamin)

Валтер Бенјамин
Валтер Бенјамин 1928. године
Лични подаци
Пуно имеВалтер Бендикс Шонфлис Бенјамин
Датум рођења(1892-07-15)15. јул 1892.
Место рођењаБерлин, Немачка
Датум смрти27. септембар 1940.(1940-09-27) (48 год.)
Место смртиПортбоу, Шпанија
Филозофски рад
ЕпохаФилозофија 20. века
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеЗападни Марксизам, Франкфуртска школа
ИнтересовањаТеорија књижевности, Естетика, Технологија, Епистемологија, Филозофија језика, Филозофија историје
ИдејеАуратично опажање,[1] естетизација политике, дијалектичка слика,[2] the flâneur
Утицаји одАдорно · Бахофен · Бодлер · Брехт · Киркегор
Лукач · Марк · Ниче · Пруст · Шмит · Шолем · [[Ludwig Klages[Лудвиг Клагес]][3] · Ерик Гаткајнд[4]

Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин (нем. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Берлин, 15. јул 1892Портбоу, 27. септембар 1940) је био немачки филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста јеврејског порекла[5] који спада у групу интелектуалаца окупљених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је „Уметност у доба техничке репродукције“ (нем. Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) објављено 1936. године.[6][7]

Живот и едукација[уреди | уреди извор]

1902. године, када је напунио 10 година уписао је Каисер Фридрих оссновну школу, а средњу школу завршио је са 20 година. Валтер Бењамин био је дечак крхког здравља, родитељи су га послали у интернат на две године. 1907. године вратио се у Берлин и наставио са школовањем. 1912. године уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра, уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. 1914. године пред почетак Првог светског рата, Бењамин је почео да преводи дела француског песника из 19. века Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. 1917.године се пребацио на Универзитет у Берну, где је упознао, тада будућу супругу, Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. 1932. године, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, Валтер Бењамин преселио се на Ибицу, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу где је окончао сам свој живот.

Дела[уреди | уреди извор]

Дела Валтера Бењамина су: Критика насиља 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Једносмерна улица 1928. (Einbahnstraße) Берлинско детињство 1950. (Berliner Kindheit um 1900) О фотографији и уметности 1936.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Од објаве Валтерових књижевних дела, петнаест година након његове смрти, Валтерови радови, посебно дело О фотографији и уметности, добили су значај међу академцима хуманистичких дициплина. Средиште организације која га је следила налазило се у Карслуу у Немачкој. Председник организације био је Бернд Вите, светски познат ученик Бењамина и професор Модерне немачке литературе у Диселдорфу. Чланови организације били су из деветнаест различитих земаља из и ван Европе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Walter Benjamin, "L'œuvre d'art à l'époque de sa reproduction méchanisée", 1936: "The uniqueness of a work of art is inseparable from its being imbedded in the fabric of tradition. This tradition itself is thoroughly alive and extremely changeable. An ancient statue of Venus, for example, stood in a different traditional context with the Greeks, who made it an object of veneration, than with the clerics of the Middle Ages, who viewed it as an ominous idol. Both of them, however, were equally confronted with its uniqueness, that is, its aura." [Die Einzigkeit des Kunstwerks ist identisch mit seinem Eingebettetsein in den Zusammenhang der Tradition. Diese Tradition selber ist freilich etwas durchaus Lebendiges, etwas außerordentlich Wandelbares. Eine antike Venusstatue z. B. stand in einem anderen Traditionszusammenhange bei den Griechen, die sie zum Gegenstand des Kultus machten, als bei den mittelalterlichen Klerikern, die einen unheilvollen Abgott in ihr erblickten. Was aber beiden in gleicher Weise entgegentrat, war ihre Einzigkeit, mit einem anderen Wort: ihre Aura.]
  2. ^ "Walter Benjamin" at the Stanford Encyclopedia of Philosophy
  3. ^ Josephson-Storm, Jason (2017). The Myth of Disenchantment: Magic, Modernity, and the Birth of the Human Sciences. Chicago: University of Chicago Press. стр. 227—8. ISBN 978-0-226-40336-6. 
  4. ^ Josephson-Storm, Jason (2017). The Myth of Disenchantment: Magic, Modernity, and the Birth of the Human Sciences. Chicago: University of Chicago Press. стр. 230. ISBN 978-0-226-40336-6. 
  5. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 131. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ Duden Aussprachewörterbuch (6 изд.). Mannheim: Bibliographisches Institut & F.A. Brockhaus AG. 2006. 
  7. ^ Witte, Bernd (1991). Walter Benjamin: An Intellectual Biography (English translation). Detroit, MI: Wayne State University Press. стр. 9. ISBN 978-0-8143-2018-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]