The Number of the Beast

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
The Number of the Beast
Studijski album: Ajron mejden
Izdat29. mart 1982.
Žanrhevi metal
Trajanje44 min 50 sek
IzdavačEMI (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Harvest/Capitol (SAD)
Sanctuary/Columbia (SAD reizdanje)
ProducentMartin Birč
Diskografija
Maiden Japan
(1981) 		The Number of the Beast
(1982) 		Piece of Mind
(1983)

The Number of the Beast je treći studijski album britanskog hevi metal benda Ajron Mejden. Album je izdat 29. marta 1982. U Britaniji album je izdao EMI, a u Sjedinjenim Državama Capitol, a kasnije reizdao Sanctuary/Columbia. Ovo je bio prvi album u kome je pevač bio Brus Dikinson.

Pesme The Number of the Beast, Run to the Hills i Hallowed Be Thy Name ostaju na setlistama benda tokom skoro svih turneja. Zadnje dve kasnije su često korišćene da zatvaraju koncert. Sve tri pesme su najpoznatije koje je bend izdao i takođe izdane kao singl u nekoiko različitih formata.

The Beast on the Road je bila turneja koja je pratila album.

The Number of the Beast, zajedno sa albumom Iron Maiden, se nalazi na listi „1001 album koji morate čuti pre nego što umrete“ (engl. 1001 Albums You Must Hear Before You Die)

Pisanje i snimanje[uredi | uredi izvor]

The Number of the Beast je jedini album Ajron Mejdena gde je Klajv Ber pomagao u pisanju teksta i prvi u kome je to činio Adrijan Smit.[1] Takođe, sa izdavanjem ovog albuma videlo se da je Stiv Haris pristupio drugačije pisanju, što je bilo pogodno za novog pevača Brusa Dikinsona. Producent albuma Martin Birč je izjavio: „Jednostavno nisam mislio da [bivši pevač Pol Di'Ano] je sposoban da se nosi sa pevanjem u komplikovanijim pravcima za koje sam znao da će Stiv želeti da istraži...kada se Brus pridružio, otvorilo je dosta mogućnosti za novi album.“[2]

Prema nekoliko intervjua, Dikinson je dosta doprineo pisanju nekoliko pesama sa albuma, naročito Children of the Damned, The Prisoner i Run to the Hills.[3] Zbog tadašnjeg sudskog spora sa bivšim bendom Samson, Dikinson zvanično nije mogao da učestvuje u stvaranju pesama za album,[1] pa je prema njegovim rečima moralno doprineo. To znači da je mogao da utiče pri stvaranju pesme, ali nije smeo da kreativno doprinosi.[4] Snimanje i miksovanje albuma je moralo da se završi za pet nedelja,[5] jer je bend previše vremena proveo u pisanju novih pesama.[6] Razlog je bio taj što je ovo bio ovo prvi album koji su snimali od početka, sa vrlo malo napisanog materijala pre predprodukcijske faze.[1]

Muzička štampa je izveštavala o neobjašnjenim fenomenima koji su se dešavali za vreme sesija snimanja u studiju Bateri (engl. Battery Studios), kao što su nasumično paljenje i gašenje svetla, kao i česti misteriozni kvarovi opreme za snimanje. Vrhunac je bio udes producenta Martina Birča sa mini-busom koji je prevozio kaluđerice, posle čegga mu je uručen račun za popravku od 666 funti.[7][8]

Pesme[uredi | uredi izvor]

Run to the Hills je izdat 12. februara 1982, dve nedelje pre turneje bendove turneje u Ujedinjenom Kraljevstvu. Služio je kako bi prikazao kako će sledeći album, koji će biti izdat dva dana posle kraja te turneje, da zvuči.[5] Singl je izdat zajedno sa muzičkim videom, sastavljenog od filmova Bastera Kitona[5] i prošao je dosta dobro dospevši u prvih deset na listi singlova Ujedinjenog Kraljevstva. Pošto su žurili da završe album u roku, kao i da snime i izmiksuju singl, bend je na brzinu ubacio pesmu Total Eclipse na B strani.[6]

Zbog toga što su napisali previše materijala, morali su da izaberu između Total Eclipse i Gangland za Run to the Hills singl, pa je druga pesma uključena u album.[6] Nekoliko člana benda su izrazili duboko pokajanje zbog ovakve odluke, a sam Stiv Haris je prokomentarisao: „Izabrali smo pogrešnu numeru za B stranu. Mislim da ako je 'Total Eclipse' bila uključena u album umesto Gangland, cela stvar bi bila bolja.“[6] Takođe, Haris je konstantovao da numera „Invaders“ koja otvara album, nije bila dovoljno dobra i „da je mogla da se zameni sa nečim drugim, s tim što tada nisu imali sa čim da je zamene. Imali su dovoljno vremena da urade to što su uradili.“[6]

"Run to the Hills" (1982)
„Run to the Hills“, prvi singl albuma, koji se popeo u prvih deset na listi pesama UK-a.
Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa?
Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

Iako su bend u Sjedinjenim državama mnoge religijske grupe, zbog pesme The Number of the Beast, smatrali da je satanistički, pesma je zaosnovana na košmaru koji je imao basista Stiv Haris, dok je gledao film Damien: Omen II (srp. Дамиен: Предсказање II) kasno uveče.[1] Takođe Haris je kazao da je tekst pesme inspirisan i poemom Roberta Bernsa Tam o' Shanter.[8] Početak pesme je citat iz Otkrovenja verzije Kralja Džejmsa 12:12 i 3:18, koju čita Beri Klejton.[9] Prema Brusu Dikinsonu, bend je hteo da ovaj citat čita Vinsent Prajs, ali su prišli Klejtonu, jer je Prajs tražio 25 000 funti.[traži se izvor]

Pesma Hallowed Be Thy Name, koja zatvara album, se svirala na skoro svim turnejama od izdavanja albuma.[8] Veb-sajt Allmusic ju je opisao kao „najslavniji bendov proširen ep; priča o zatvoreniku koji će biti obešen, sadrži jedne od Harisovih najfilozofskijih tekstova.“[10] Od tada nekoliko člana benda su rekli da im je to jedna od najomiljenijih numera, a Dikinson ju je opisao kao „fantastičnu“ i njeno izvođenje kao „naraciju filma publici.“[8] Živa verzija pesme je izdata 1993. godine i donela je još jedno mesto u prvih deset muzičke liste UK-a.

Children of the Damned je zaosnovana na filmovima Selo prokletih (engl. Village of the Damned) i Deca prokletih (engl. Children of the Damned),[8] koji su oboje zasnivani na romanu The Midwich Cuckoos (Midvičke kukavice;prim.prev), Džona Vindema.[11] U intervjuu za BBC Radio 6, tokom segmenta o preminulom Roniju Džejmsu Diu, Dikinson je izjavio da je stvaranje pesme Children of the Damned inspirisala pesma Blek Sabata Children of the Sea.[12]

The Prisoner je inspirisana istoimenom britanskom serijom i sadrži dijalog koji se odnosi na njen naslov. Menadžer benda, Rod Smolvud je imao telefonski razgovor sa Patrikom Mekguhanom o korišćenju dijaloga u pesmi. Mekguhan je dosta oklevao, a Smolvud ga je opisao kao dobronamernog glumca.[13] Mekguhan je rekao: „Kako reče da se zovete? Rok bend, kažeš? Uradite.“[13] Ajron Mejden je napravio posle još jednu pesmu o toj seriji - Back in the Village sa albuma Powerslave.[14]

Kritika i kontroverza[uredi | uredi izvor]

Profesionalne ocene
Kritičke ocene
Izvor Ocena
Allmusic 4.5/5 zvezdica[10]
BBC Music favourable[15]
Rolling Stone 2.5/5 zvezdica[16]
Sounds 5/5 zvezdica[17]
Sputnikmusic 4.5/5[18]
Brus Dikinson i Stiv Haris na koncertu 1982. The Beast on the Road turneja je biila pod bojkotom koji su organizovale religijske grupe u Sjedinjenim državama.

Album su dosta kritikovali socjalni konzervativci, pogotovo u Sjedinjenim državama, gde je bend optužen za satanizam. Organizovana su javna spaljivanja ploča, a neke religijske grupe su uništavale ploče čekićima, zbog straha da ne udahnu plamen od zapaljene ploče.[8][19] Haris je izjavio: „Bilo je ludo. Nisu uopšte razumeli celu stvar. Očigledno nisu pročitali tekst. Želeli su samo da veruju da smo mi Satanisti.“[20] Kao rezultat, turneja The Beast on the Road, je bila izložena brojnim bojkotima i demonstracijama: dvorane su ponekada bile okružene aktivistima koji su davale pamflete i u jednom slučaju krst visok 25 ft (7,6 m) je nošen u znak protesta.[8][21]

Od izdavanja, album je dobio dobre kritike. Allmusic ga je opisao „kao skoro jednostavno jedan od najboljih hevi metal albuma ikada izdatih.“[10] Sputnikmusic ga naziva „klasikom sveta metala,“[18] dok je BBC Music uzdizao kompleksne aranžmane izjavivši: „S obzirom da bi se i jedne od najpoštovanije hevi metal institucije (misli na Blek Sabat) borile da sastave materijal koji je nešto više od kolekcije niskozvučnih rifova, Ajron mejden je izvela ovo sa značajnim elanom.“[15] Q magazine je 2000. godine smestio album na stoto mesto na njegovoj listi „100 najvećih britanskih albuma ikada“ (engl. 100 Greatest British Albums Ever); 2001. ga je imenovao jednim od „50 najtežih albuma svih vremena“ (engl. 50 Heaviest Albums Of All Time),[22] a 2006. ga je smestio na 40. mesto liste „40 najboljih albuma iz osamdesetih“ (engl. 40 Best Albums of the '80s).[23] Veb-sajtovi IGN i Metal-Rules.com su ovaj album smestili na treće i drugo mesto u svojim hevi metal listama,[24][25] a Guitar World ga je smestio na mesto broj 17 liste „Najbolji albumi svih vremena“ (engl. 100 Greatest Guitar Albums of All Time).[26] Classic Rock ga je smestio na petnaesto mesto liste „100 najvećih britanskih rok albuma“ (engl. 100 Greatest British Rock Albums), opisujući ga kao „najvažniji metal album decenije.“[21] The Number of the Beast je jedan od dva albuma stavljenih na listu „1001 album koji morate da čujete pre nego što umrete“ (engl. 1001 Albums You Must Hear Before You Die).[27] Godine 2012. album je izglasan za prvo mesto liste „Najbolji britanski album u poslednjih 60 godina“ (engl. The Best British Albums of the Past 60 Years), čije je glasanje organizovao HMV.[28][29]

BBC je napravio dokumentarac o The Number of the Beast, izdat 2001. godine, kao deo serijala Classic Albums.

Omot albuma[uredi | uredi izvor]

Kao većina omota Mejdena tokom 1980-ih i početkom 1990-ih i omot ovog albuma je naslikao Derek Rigs. Omot je prvobitno bio naslikan za pesmu Purgatory, ali je Rod Smolvud smatrao da je prevelikog kalibra za jedno singl izdanje i odlučio je da ga sačuva za album The Number of the Beast.[30] Prvobitni originalni omot iz 1982. godine je imao plavo nebo u pozadini, što je bila greška štampača omota, koja je kasnije ispravljena, pa je nebo postalo crno u rimastriranu verziju iz 1998. za kompakt disk.[8]

Album je takođe bio centar kontroverze, naročito u Sjedinjenim Državama, zbog teksta pesama i omota koji prikazuje Edija kako kontroliše Satanu kao lutku, dok je Satana prikazan kako istovremeno kontroliše manjeg Edija. Smolvud je objasnio da koncept treba da postavi pitanje „ko je u stvari zao? Ko koga manipuliše?“[30] Prema rečima Rigsa to je bilo inspirisano stripom Doktor Strejndž „gde je neki veliki zao doktor zajedno sa Doktor Strejndžom bio upleten u neke konce kao lutka, to je bilo nešto što sam čitao kao dečak tokom 190ih mislim“. Istovremeno slika pakla je bila „preuzeta iz mog znanja o srednjovekovnom hrišćanskom umetnošću koja je bila puna takvih scena.“[31]

Omot albuma je parodiran nekoliko puta – od strane krosover treš benda Stormtrupers of Det na omotu njihovog albuma iz 1999. godine Bigger than the Devil i na majcama Diamond Supply Co. Tekstilnog brenda.[31][32]

Spisak pesama[uredi | uredi izvor]

  1. „Children of the Damned“ (Haris) – 4:35
  2. „The Prisoner“ (Adrijan Smit, Haris) – 6:04
  3. „22 Acacia Avenue“ (Smit) – 6:37
  4. „The Number of the Beast“ (Haris) – 4:48
  5. „Run to the Hills“ (Haris) – 3:54
  6. „Gangland“ (Smith, Klajv Ber) – 3:48
  7. „Hallowed Be Thy Name“ (Haris) – 7:14

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Wall 2004, str. 224.
  2. ^ Wall 2004, str. 223.
  3. ^ „Living Legends Music Bio on Bruce Dickinson”. Livinglegendsmusic.com. 7. 8. 1958. Arhivirano iz originala 08. 03. 2012. g. Pristupljeno 21. 10. 2012. 
  4. ^ Shooman 2007, str. 82.
  5. ^ a b v Wall 2004, str. 226.
  6. ^ a b v g d Wall 2004, str. 225.
  7. ^ Doran, John (2005). „Devil Incarnate”. Metal Hammer presents: Iron Maiden 30 Years of Metal Mayhem. Future Publishing: 140—141. 
  8. ^ a b v g d đ e ž Classic Albums: Iron Maiden – The Number of the Beast (DVD). Eagle Vision. 4. decembar 2001. 
  9. ^ „The 10 Mightiest Intros in Metal”. NME. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  10. ^ a b v Huey, Steve. „Review: The Number of the Beast”. Allmusic. Pristupljeno 1. 1. 2011. 
  11. ^ „Children of the Damned (1963)”. Time Out London. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  12. ^ „Bruce Dickinson Friday Rock Show- 28/05/2010”. BBC. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  13. ^ a b Wall 2004, str. 227.
  14. ^ Lawson, Dom. „Show Me The Mummy”. Kerrang! Legends. Bauer Media Group (2): 46—47. 
  15. ^ a b „BBC Music Review”. BBC Online. Arhivirano iz originala 18. 8. 2007. g. Pristupljeno 11. 9. 2009. 
  16. ^ Considine, J.D. (24. 6. 1984). „Iron Maiden- The Number of the Beast”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 30. 11. 2007. g. Pristupljeno 31. januar 2012. 
  17. ^ Bushell & Halfin 1985, str. 101
  18. ^ a b „Sputnikmusic Review”. Sputnikmusic.com. 22. 3. 1982. Pristupljeno 11. 9. 2011. 
  19. ^ Young, Simon. „Raising Hell”. Kerrang! Legends. Bauer Media Group (2): 32. 
  20. ^ Wall 2004, str. 228.
  21. ^ a b „100 Greatest British Rock Albums Ever”. Classic Rock. Future Publishing (91): 64. 1. april 2004. 
  22. ^ magazine, Q (2001). „Q's 50 Heaviest Albums of All Time”. Bauer Media Group: 86—. 
  23. ^ Q Avgust 2006, Izdanje 241
  24. ^ Spence D. „Top 25 Metal Albums”. IGN. Arhivirano iz originala 24. 02. 2012. g. Pristupljeno 29. 10. 2012. 
  25. ^ „The Top 100 Heavy Metal Albums”. Metal-Rules.com. 2003. Arhivirano iz originala 28. 01. 2012. g. Pristupljeno 29. 10. 2012. 
  26. ^ World, Guitar (2006). „Guitar World's 100 Greatest Guitar Albums of All Time”. Guitar World. 
  27. ^ „1001 Albums You Must Hear – 2008 Edition”. rocklistmusic.co.uk. Pristupljeno 30. oktobar 2012. 
  28. ^ „It’s Official: Iron Maiden Are Better than Led Zeppelin and the Beatles – Number Of The Beast Voted Best British Album Of The Past 60 Years!”. Metal Hammer. 28. 5. 2012. Arhivirano iz originala 22. 07. 2013. g. Pristupljeno 30. oktobar 2012. 
  29. ^ Hall, James (28. 5. 2012). „Trainspotting and Iron Maiden top Jubilee poll”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 30. oktobar 2012. 
  30. ^ a b Wall 2004, str. 135.
  31. ^ a b Everley, Dave (30. 3. 2012). „Derek Riggs: Iron Maiden Album Cover Artist Interviewed”. Classic Rock. Arhivirano iz originala 06. 04. 2012. g. Pristupljeno 30. 3. 2012. „How did you feel about some of the pastiches it inspired – ie, S.O.D.’s Bigger Than The Devil album cover, and Diamond Supply Co's T-shirts?” 
  32. ^ „Diamond "Iron Maiden" Tees”. individualsole.com. 4. 11. 2006. Arhivirano iz originala 10. 01. 2012. g. Pristupljeno 13. 10. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Number_of_the_Beast&oldid=27551821”