Сатанизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сатанистичка библија чији је аутор Антон Шандор Левеј

Сатанизам је култно учење чији следбеници идентификују Сатану (Ђавола) са архетипом, прекосмичком силом, истинским живим бићем, или неким аспектом људске природе. Иако је добио име по Сатани, који се повезује првенствено са злом и искушењем, следбеници сатанизма га пре означавају као духовни пут који се супротставља уобичајеном, и то најпре по томе што за главну максиму духовног обогаћења узима побољшање самога себе, а не повиновање нечем вишем (углавном Богу). Сатанисти махом тврде да се уопште не клањају Сатани нити било ком другом божанству као и да не прате принцип зла. Неки следбеници тврде да се уместо поштовања божанских закона или природних принципа, и потчињавања неком божанству или моралу, они углавном усредсређују на материјално или физичко напредовање под вођством виших бића или принципа. Из овог разлога, многи савремени Сатанисти одбацују традиционална религијска веровања и ставове у корист егоистичнијих погледа на свет и природне законе. Насупрот томе, веома је распрострањено веровање да се сви следбеници сатанизма клањају Сатани и врше његову вољу приносећи обилно жртве и извршавајући самоубиства.


Модерне сатанистичке групе[уреди]

Код данашњих сатанистичких група могу се уочити два главна правца, то су ″теистички″ и ″атеистички″ сатанизам. Следбеници теистичког сатанизма се према Сатани односе са страхопоштовањем јер верују да је он врховно божанство. Супротно њима атеистички сатанисти себе сматрају атеистима и Сатана за њих представља симбол разних људских особина. [1]

Теистички сатанизам[уреди]

Приказ Бафомета, слика Елифаса Левија

Овај правац сатанизма познат је и као традиционални или спиритуални сатанизам. Потрага за знањем је према овим сатанистима веома важна јер им помаже да удовоље Сатани. Змија, персонификација Сатане, је наговорила Адама и Еву да пробају јабуку и тако им подарила знање које је од њих крио Бог.[2] Сатана се овде јавља у виду Бафомета. Припадници овог култа сматрају да је Јахве творац света али да је Сатана изнад њега или да је Сатана створио Јахвеа. Сатана представља слободу и противи се свим начелима и правилима које заступа хришћанство. Дакле, теистички сатанисти теже да се ослободе свега што би могло да их контролише или спутава и под тим се углавном подразумева систем који намеће модерно друштво и хришћанске норме и вредности.

Луциферијанизам као група у оквиру теистичког сатанизма има две струје, једну која Луцифера и Сатану изједначује и другу која сматра да је Луцифер представља просветљенију верзију Сатане, ова фракција је у својим веровањима инспирисана митовима древног Египта, Рима и старе Грчке. Луциферијанци се први пут помињу у папином документу ″Gesta Treverorum″ из 1231. године, папа Гргур IX у њему жене и мушкарце који верују да је Луцифер неправедно избачен из раја назива јеретицима.[3] У САД-у постоји Луциферска црква која се бави проучавањем античких народа.[4]

Атеистички сатанизам[уреди]

Настао је 1966. године када је Антон Шандор Левеј основао Сатанистичку цркву у Сан Франциску у САД-у. За разлику од спиритуалног Левејов сатанизам не подразмева обожавање Сатане у смислу божанства већ као симбол телесности и земаљских вредности.[тражи се извор од 03. 2014.] Левеј је Сатанизам дигао на ниво религије и 1969. је написао Сатанистичку библију. Да би неко постао сатаниста, тј. припадник овог култа потребно је да уплати 200.долара а ниво који ће посвећеник достићи зависи од његовог личног залагања и учестовања у ритуалима. Сама сатанистичка организација никада није објавила податке о тачном броју својих следбеника али верује да их широм света има на десетине хиљада. После смрти Левеја култ је преузео Бланш Бартен, а из те организације су полако почеле да се издвајају и рађају нове сатанистичке секте, једна од нових је и Прва сатанистичка црква коју је 1999. основала Карла Лавеј, Антонова ћерка.

Храм Сета је окултно удружење које је 1975. године основао Мајкл Аквино, неки чланови и свештенство Сатанистичке цркве. Своју филозофију називају просвећеним индивидуализмом а инспирацију проналазе у божанству Сету и свој систем веровања називају ″Сеатизам[5] Бог Сет је наводно тамни Господ и његово обожавање се врши кроз ритуал ″Црног пламена″. Контроверзе везане за ову цркву су наводне везе између Аквина и неких неонацистичких организација као и његово веровање да је Антихрист.

Ред девет углова је настао у Уједињеном Краљевству 60- их година. Ред доживљава сатанизам као потпуно инивидуалну потрагу којом се превазилазе физичке и менталне границе човека.[тражи се извор од 03. 2014.] Ритуали иницијације се састоје од теста издржљивости, то подразумева усамљеност и забрану комуницирања са другим људима као и тешке физичке послове са циљем развијања јаких личности, тј вођа.

Сатанистички ритуали[уреди]

Основа сатанистичких ритуала је спиритуализам, током ритуала се користе свеће одређених боја, такође време у које се они одигравају може бити унапред одређено, у смислу датума, дакле као и у слављењу хришћанских празника. Неки од ритуала који се практикују у сатанизму су:

Код одређених сатанистичких организација ритуали су прелазили оквире закона и доводили до убистава или самоубистава. Понекад се за потребе ритуала жртвују животиње а за само обављање се углавном користе напуштене и удаљене куће. Ове ритуале може обележити и вандализам у виду скрнављења гробља и верских грађевина. Оптужбе на рачун сатаниста долазили су из различитих извора као што су полиција, борци за права деце, бивших чланова. Неки од њих су ритуале повезивали са сексуалним злостављањем, присилним гутањем крви и фекалија, оргијама, жртвеним абортусима као и жртовањем људи.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Зоран Д. Луковић: Верске секте, Треће измењено и допуњено издање, издавачка кућа „Драганић“, Православна мисионарска школа

Референце[уреди]

  1. ^ „Сатанизам, најбржи пут до пакла“. Сатанизам, најбржи пут до пакла - vesti-online.com Приступљено 12. 12. 2011.. 
  2. ^ „Религија и сатанизам“. Религија и сатанизам - znanje.org Приступљено 12. 12. 2011.. 
  3. ^ „Luciferianism“. Luciferianism-baidu.com Приступљено 12. 12. 2011.. 
  4. ^ „NYC Satanists, Luciferians, Dark Pagans, and LHP Occultists“. NYC Satanists, Luciferians, Dark Pagans, and LHP Occultists-meetup.com Приступљено 12. 12. 2011.. 
  5. ^ „Temple Of Set“. Temple Of Set – xeper.org Приступљено 12. 12. 2011.. 
  6. ^ „Joy Of Satan“. Joy Of Satan - exyujos.110mb.com Приступљено 12. 12. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сатанизам