Pređi na sadržaj

Trinitrotriazin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Trinitrotriazin
Skeletal formula of trinitrotriazine
Space-filling model of the trinitrotriazine molecule
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
2,4,6-Trinitro-1,3,5-triazine
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
  • O=[N+]([O-])C1=NC([N+]([O-])=O)=NC([N+]([O-])=O)=N1
Svojstva
C3N6O6
Molarna masa 216,07 g·mol−1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
НеН verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Trinitrotriazin, ili 2,4,6-trinitro-1,3,5-triazin, je teoretsko eksplozivno jedinjenje, sa ormulom C
3
N
6
O
6
, koje sadrži 3 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 216,069 Da. Sinteza ovog jedinjenja je bila neuhvatljiva uprkos njegovoj jednostavnoj strukturi, [3][4] jer konvencionalna nitracija triazina postaje sve teža kako se dodaje više nitro grupa. Uspešan put bi verovatnije tekao trimerizacijom nitril cijanida. [5] Prekursor nitril cijanid je prvi put sintetisao Rahm i saradnici 2014. godine. [6]

Trinitrotriazin ima neutralnu kiseoničku ravnotežu, što ga potencijalno čini veoma moćnim eksplozivom, iako proračuni predviđaju da bi bio prilično nestabilan i inferioran u odnosu na srodno jedinjenje 3,6-dinitro-1,2,4,5-tetrazin. [7]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 9
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[8] (ALogP) 1,2
Rastvorljivost[9] (logS, log(mol/L)) -4,0
Polarna površina[10] (PSA, Å2) 176,1

Vidi još

[uredi | uredi izvor]
  • RDX (heksahidro-1,3,5-trinitro-1,3,5-triazin)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ G. D. Hartman, R. D. Hartman and J. E. Schwering. Tetrahedron Letters. 1983; 24: 1011.
  4. ^ M. D. Coburn, C. L. Coon, H. H. Hayden and A. R. Mitchell. Synthesis. 1986: 490.
  5. ^ Korkin AA. Bartlett RJ. Theoretical Prediction of 2,4,6-Trinitro-1,3,5-triazine (TNTA). A New, Powerful, High-Energy Density Material? Journal of the American Chemical Society. 1996; 118: 12244-12245.
  6. ^ Rahm, M., Bélanger-Chabot, G., Haiges, R. and Christe, K. O. (2014), Nitryl Cyanide, NCNO2. Angew. Chem. Int. Ed., 53: 6893–6897
  7. ^ Jinshan Li. An Ab Initio Theoretical Study of 2,4,6-Trinitro-1,3,5-Triazine, 3,6-Dinitro-1,2,4,5-Tetrazine, and 2,5,8-Trinitro-Tri-s-Triazine, more commonly known as RDX. Propellants, Explosives, Pyrotechnics. December 2008; 33(6):443-447.
  8. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  9. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  10. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]