Vanilla planifolia
| Vanilla planifolia | |
|---|---|
| |
| Vanilla planifolia, ilustracija iz 1877. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | V. planifolia
|
| Binomno ime | |
| Vanilla planifolia | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Vanilla planifolia je vrsta roda Vanilla iz porodice orhideja (Orchidaceae). Vodi poreklo iz Meksika i tropskih delova Centralne Amerike i jedna je od osnovnih komercijalnih vrsta za proizvodnju vanile kao začina (zbog visokog sadržaja vanilina u plodovima). Naučno ime vrsti je dao 1808. godine britanski botaničar Henri Čarls Endrjuz. Poznata je i kao ravnolista vanila i zapadnoindijska vanila.
Prvi koji su koristili vanilu u ishrani bili su meksički Totonaci, a Evropljani se po prvi put susreću sa ovom biljkom nakon osvajanja Ernana Korteza, početkom XVI veka.
Opis taksona
[uredi | uredi izvor].jpg)
Zapadnoindijska vanila je vrežasta epifitna vrsta iz porodice orhideja. Vodi poreklo iz tropskih i vlažnih područja Centralne Amerike, Kariba i krajnjeg severoistoka Južne Amerike. Danas se najviše gaji na zapadu Meksika, u području Verakruza, i na Madagaskaru.[2]
Stablo vanile je zeleno i iz njega direktno izbijaju duguljasti, glatki i mesnati listovi. Biljka cveta tokom proleća i početkom leta. Cvetovi su grupisani u grozdove, svaki cvet je veličine oko 5−6 cm u prečniku, zelenkasto-žutih listića cvetnog omotača. Vrsta je samooplodna. Cvetovi su otvoreni svega jedan dan u svom životnom veku, i u tom periodu neophodno je izvršiti oprašivanje ukoliko se žele plodovi. U prirodi, oprašivači su kolibri koji se hrane cvetnim nektarom, i jedna vrsta pčela, a prirodnim putem opraši se tek jedan od sto cvetova. U uslovima plantaškog uzgoja ove vrste oprašivanje se vrši veštačkim putem. Svaki cvet koji ne bude oprašen se suši i opada.
Plodovi se razvijaju isključivo na odraslim biljkama koje su u proseku duže od 3 metra. Plod je izdužena tanka čahura dužine između 15 i 23 cm, koja sazreva nekih 5 meseci nakon cvetanja. Zeleni plod je sličan manjim bananama. Nakon berbe plodovi se suše i fermentišu, a što je proces fermentacije duži to je koncentracija eterskih ulja u plodu veća. Iz plodova vanile dobija se začinska vanila.
Razmnožava se iz semena ili putem reznica.
Hemijski sastav ploda
[uredi | uredi izvor]
Najvažnija hemijska jedinjenja koja se ekstrakuju iz plodova su vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid, sadržaj u zrelom suvom plodu je oko 2%), vanilinska kiselina, 4-hidroksibenzaldehid i 4-hidroksibenzojeva kiselina.[3]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Pristupljeno 2016-01-26
- ^ GRIN-Global Web v 1.9.4.2: Taxonomy of Vanilla planifolia
- ^ Reinvestigation of vanillin contents and component ratios of vanilla extracts using high-performance liquid chromatography and gas chromatography. Scharrer A and Mosandl A, Deutsche Lebensmittel-Rundschau, 2001, volume 97, number 12, pages 449-456, INIST:14118840
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Бернардино де Саагун, Куприенко С.А. Общая история о делах Новой Испании. Книги X-XI: Познания астеков в медицине и ботанике / Ред. и пер. С. А. Куприенко.. — К.: Видавець Купрієнко С.А., 2013. — 218 с. — (Месоамерика. Источники. История. Человек). — ISBN 978-617-7085-07-1.
- (jezik: engleski) World Checklist of Vanilla at Kew
- Gobley, N. T. (1858). „Recherches sur le principe odorant de la vanille”. Journal de pharmacie et de chimie: contenant les travaux de la Société de Pharmacie de Paris : une revue médicale. Doin. стр. 401—405.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
