Банана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Четири врсте плода банане
Плантажа банана у Чинавалу, Индија

Банана је јестиви плод, ботанички бобица,[1][2] који дају неколико врста зељастих биљака скривеносеменица из великог рода Musa.[3] Плод варира у величини, боји и чврстини, али је обично издужен и заобљен, са меким меснатим делом богатим скробом покривен кором која може бити зелена, жута, црвена, пурпурна или браон када је зрео. Скоро све данашње јестиве партенокарпске (без семена) банане потичу од две дивље врсте – Musa acuminata и Musa balbisiana. Научна имена највише узгајаних врста банана су Musa acuminata, Musa balbisiana и Musa × paradisiaca, за хибридну Musa acuminata × M. balbisiana, у зависности од грађе њихових генома. Старо научно име Musa sapientum се не користи више.

Биљне врсте из рода Musa потичу из тропских области Индомалаје и Аустралије, и вероватно су први пут доместификоване на Папуи Новој Гвинеји.[4][5] Узгајају се у најмање 107 држава,[6] првенствено због свог плода, а у мањој мери да би се правила влакна, вино од банане и пиво од банане и као украсне биљке.

Израз "банана" користи се као опште име за биљке које даљу овај плод.[3] Ово се може применити на друге припаднике рода Musa као што је Musa coccinea и Musa velutina, као и на врсте из рода Ensete, као што је Ensete glaucum и за привреду важна Ensete ventricosum. Оба ова рода припадају фамилији Musaceae.

Историја[уреди]

Банана је једна од најстаријих воћки за коју се верује да је прво расла у јужној Азији и да се током више векова проширила на исток и запад. Мухамеданци су дрво на коме расту банае називали рајско дрво, а Хиндуси су веровали да је оно посвећено њиховој богиљи Кали. Почетком XVI века, свештеник Тома де Барланга пренео је корен банане у Нови свет и надао се да ће овим слатким воћем златне боје задобити пријељство Индијанаца и лакше их покрстити. Из ових неколико стручака корена постале су банане које данас расту на плантажама огромне површине у тропским крајевима Северне, Средње и Јужне Америке. Индијанци су користили плод банане на више начина. Пржили су је пре него што сазре и јели уместо хлеба, барили је као поврће, додавали јелима, сушили је као што се суже смокве, па чак и правили од ње јака пића.

Референце[уреди]

  1. „Banana from 'Fruits of Warm Climates' by Julia Morton“. Hort.purdue.edu. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2009. Приступљено 16. 4. 2009.. 
  2. Armstrong, Wayne P.. „Identification Of Major Fruit Types“. Wayne's Word: An On-Line Textbook of Natural History Приступљено 17. 8. 2013.. 
  3. 3,0 3,1 „Merriam-Webster Online Dictionary“ Приступљено 4. 1. 2013.. 
  4. „Tracing antiquity of banana cultivation in Papua New Guinea“. The Australia & Pacific Science Foundation. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2007. Приступљено 18. 9. 2007.. 
  5. Nelson, Ploetz & Kepler (2006).
  6. „FAOSTAT: ProdSTAT: Crops“. Food and Agriculture Organization. 2005 Приступљено 9. 12. 2006.. 

Литература[уреди]

  • Nelson, S.C.; Ploetz, R.C. & Kepler, A.K. (2006). Musa species (bananas and plantains)“. In Elevitch, C.R. Species Profiles for Pacific Island Agroforestry. Hōlualoa, Hawai'i: Permanent Agriculture Resources (PAR) Приступљено 10. 1. 2013..