Terapija
| Terapija | |
|---|---|
 Lečenje bolesnika u hiperbaričnoj komori | |
| MeSH | D013812 |
Terapija ili lečenje je postupak kojim se ublažavaju ili otklanjaju poremećaji i uspostavlja prethodno narušeno, normalno stanje zdravlja. Ukoliko se leče samo simptomi, onda je to simptomatska, a ako se uklanjaju uzroci bolesti, onda je to kauzalna terapija.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pre stvaranja terapije kao formalne procedure, ljudi su pričali priče jedni drugima da bi se informisali i pomogli.[2] Termin „isceljenje rečima“ korišćen je pre više od 3.500 godina u grčkim i egipatskim zapisima.[3] Termin psihoterapija je izmišljen u 19. veku,[4] a psihoanalizu je osnovao Sigmund Frojd manje od jedne decenije kasnije.[5][6][7][8]
Semantika[uredi | uredi izvor]
Reči nega, terapija, lečenje i intervencija se preklapaju u semantičkom polju i stoga mogu biti sinonimi u zavisnosti od konteksta. Krećući se udesno kroz taj redosled, konotativni nivo holizma opada, a nivo specifičnosti (do konkretnih primera) raste. Dakle, u kontekstu zdravstvene zaštite (gde se njeni stavovi uvek ne računaju), reč briga ima tendenciju da implicira široku ideju o svemu što se radi da bi se zaštitilo ili poboljšalo nečije zdravlje (na primer, kao u terminima preventivna zaštita i primarna zaštita, koji podrazumevaju stalnu aktivnost), iako ponekad podrazumeva užu ideju (na primer, u najjednostavnijim slučajevima zbrinjavanja rana ili posle anestezije, dovoljno je nekoliko određenih koraka i interakcija pacijenta sa pružaocem usluga se ubrzo završava).
Nasuprot tome, reč intervencija teži da bude specifična i konkretna, pa je stoga reč često prebrojiva; na primer, jedan slučaj kateterizacije srca je jedna izvedena intervencija, a koronarna nega (bez brojanja) može zahtevati niz intervencija (broj). U krajnjem slučaju, nagomilavanje takvih brojnih intervencija predstavlja intervencionizam, pogrešan model nege kojem nedostaje holistička obazrivost – samo tretiranje diskretnih problema (u naplativim koracima), a ne održavanje zdravlja.
Terapija i tretman, u sredini semantičkog polja, mogu konotirati ili holizam nege ili diskretnost intervencije, sa kontekstom koji prenosi nameru u svakoj upotrebi. Shodno tome, oni se mogu koristiti i u brojnim postupcima (na primer, terapija hronične bolesti bubrega može uključivati nekoliko dijaliznih tretmana nedeljno).
Reči aceologija i i amatologija su nejasni i zastareli sinonimi koji se odnose na proučavanje terapija.
Engleska reč terapija izvedena je iz latinske reči therapīa od grčkog: θεραπεια i doslovno znači „lečenje“ ili „isceljenje“.[9]
Osnove lečenja[uredi | uredi izvor]
Savremena teorija medicinske antropologije postupke lečenja posmatra kroz sintezu tri različita medicinska sistema, kao što su:
- narodna medicina,
- biomedicina,
- popularni sektor.
U svakom od ova tri sistema postupci lečenja se vode određenim kulturnim pravilima, koja podrazumevaju odgovarajuće ideje i prakse u pogledu bolesti i zdravlja.[10]
Uporedo postojanje biomedicine i narodne medicine omogućilo je nastanak i trećeg medicinskog sistema u okviru koga se sprovodi lečenje — popularnog sektora, koji u sebi integriše oba pomenuta medicinska sistema, koji su inače po načinu lečenja izolovani jedan od drugog.[10]
Izbor pacijenata u lečenju[uredi | uredi izvor]
Izbori pacijenata u lečenju ukorenjeni su u popularnoj kulturi, tako da se nakon primljenog tretmana iz narodnog ili profesionalnog sektora, pacijent povremeno vraća nazad popularnom sektoru kako bi se odlučilo šta dalje činiti. Time pacijent postaje angažovan činilac pri lečenju jer se uviđaju njihovi postupci i odluke.
Time se, svakako, omogućava verniji prikaz i bolje razumevanje postupaka lečenja u praksi, za razliku od postavke odnosa moći, po kojoj pacijenti pasivno, poslušno i dosledno upražnjavaju instrukcije lekara kao autoriteta. Na taj način je u medicinskoj antropologiji načinjen pomak od proučavanja zatvorenih medicinskih sistema ka proučavanju praksi lečenja. Time se lečenje otkriva kao kreativni proces gde, kao značajan, figurira sinkretizam različitih medicinskih sistema, u čijem centru stoji pacijent kao glavni delatnik.[10]
Vrste terapija[uredi | uredi izvor]
Terapija dolazi u različitim oblicima. To uključuje terapiju kognitivnog ponašanja, terapiju dijalektičkog ponašanja, kognitivnu terapiju zasnovanu na svesnosti, fizikalnu terapiju, itd.[11] Terapeuti su ovde za primenu i svakodnevno ih koriste mnogi ljudi. Terapeuti su obučeni da pruže tretman pojedincu ili grupi.[12] Terapija je izmišljena tokom 1800-ih, a osnivač je bio Franc Mesmer, „otac zapadne psihoterapije“.[12] Sigmund Frojd tada stupa na scenu i pokazuje dubinu razumevanja različitih tipova uključenih u terapiju.[11] Terapija se koristi na mnogo načina da se oblikuje i pomogne reformisanoj osobi. Ova vrsta tretmana omogućava pojedincima da povrate sposobnosti koje su izgubili ili žele da ostvare. Mnogi pojedinci dolaze na terapiju tražeći načine da se izbore sa problemima i da dobiju emocionalno oslobađanje. Na primer, izlečenje od traume, potrebom za podrškom, zbog emocionalnih problema i još mnogo toga.[13] Omogućavanje osobi da izrazi svoje misli i osećanja u izvesnoj meri vodi ka terapijskom oporavku, i to se naziva terapijski proces.[14]
Po hronologiji, prioritetu ili intenzitetu[uredi | uredi izvor]
Linije terapije[uredi | uredi izvor]
Odluke o lečenju često prate formalne ili neformalne algoritamske smernice. Opcije lečenja se često mogu rangirati ili odrediti prioritetima u terapijske linije: terapija prve linije, terapija druge linije, terapija treće linije, itd. Terapija prve linije (koja se ponekad naziva indukciona terapija, primarna terapija ili terapija front-line)[15] je prva terapija koja će biti isprobana. Njen prioritet u odnosu na druge opcije obično je ili: (1) zvanično preporučen na osnovu dokaza kliničkog ispitivanja za najbolju dostupnu kombinaciju efikasnosti, bezbednosti i podnošljivosti ili (2) izabran na osnovu kliničkog iskustva lekara. Ako terapija prve linije ili ne uspe da reši problem ili proizvede nepodnošljive nuspojave, dodatne terapije (druge linije) mogu je zameniti ili biti dodate režimu lečenja, nakon čega slede terapije treće linije i tako dalje.
Po nameri[uredi | uredi izvor]
| Tip terapije | Opis |
|---|---|
| abortivna terapija | Terapija koja ima za cilj da zaustavi dalje napredovanje zdravstvenog stanja. Lekovi koji se uzimaju pri najranijim znacima bolesti, kao što je analgetik koji se uzima pri prvim simptomima migrenske glavobolje kako bi se sprečilo njeno pogoršanje, je abortivna terapija. Uporedite abortivne lekove, koji prekidaju trudnoću. |
| terapija premoštavanja | Terapija koja figurativno pruža most ka drugom koraku ili fazi, prelasku preko nekog neposrednog ponora (izazov), za razliku od terapije odredišta, koja je konačna terapija u slučajevima kada je klinički prikladno. |
| konsolidovana terapija | Terapija koja se daje za konsolidaciju dobiti od indukcione terapije. Kod raka, to znači potraga za svim malignim ćelijama koje mogu ostati. |
| kurativna terapija | Terapija sa kurativnom namerom, to jest ona koja nastoji da izleči osnovni uzrok poremećaja. (takođe se naziva etiotropna terapija) |
| definitivna terapija | Terapija koja može biti konačna, superiorna u odnosu na druge, lekovita ili sve zajedno. |
| odredišna terapija | Terapija koja je krajnja destinacija, a ne most ka drugoj terapiji. Obično se odnosi na ventrikularne pomoćne uređaje za održavanje postojećeg srca, ne samo dok ne dođe do transplantacije srca, već i do kraja životnog veka pacijenta. |
| empirijska terapija | Terapija koja se daje na empirijskoj osnovi; to jest, ona data prema obrazovanoj pretpostavci kliničara uprkos neizvesnosti o uzročnim faktorima bolesti. Na primer, empirijska antibiotička terapija se odmah primenjuje koristeći antibiotik širokog spektra na bazi dobre šanse (s obzirom na istoriju, nalaze fizičkog pregleda i prisutne faktore rizika) da je bolest bakterijska i da će reagovati na taj lek (iako bakterija vrsta ili varijanta još nije poznata). |
| terapija zlatnog standarda | Terapija koja je definitivna, kao što je dijagnostički test zlatnim standardom definitivan test. |
| istraživačka terapija | Eksperimentalna terapija. Upotreba eksperimentalnih terapija mora biti etički opravdana, jer po definiciji postavljaju pitanje standarda nege. Lekari imaju autonomiju da pruže empirijsku negu (kao što je nega koja nije propisana) u skladu sa svojim iskustvima i kliničkom procenom, ali autonomija ima ograničenja koja isključuju nadrilekarstvo. Stoga će možda biti neophodno osmisliti kliničko ispitivanje oko nove terapije i koristiti terapiju samo prema formalnom protokolu. Ponekad stenografske fraze kao što je „lečeno po protokolu” ne podrazumevaju samo „lečenje prema planu” već posebno „lečeno istraživačkom terapijom”. |
| terapija održavanja | Terapija koja se uzima tokom remisije bolesti da bi se sprečio recidiv. |
| palijativna terapija | Pogledajte terapiju podrške za konotativne razlike. |
| preventivna terapija (profilaktička terapija) |
Terapija koja ima za cilj da spreči pojavu medicinskog stanja (takođe se naziva profilaksa). Na primer, mnoge vakcine sprečavaju zarazne bolesti. |
| spasonosna terapija (terapija spasavanja) | Terapija koja je pokušana nakon što druge nisu uspele; to može biti terapija „poslednje linije”. |
| stepdaun terapija | Terapija koja postepeno smanjuje dozu umesto da je naglo prekida. Na primer, prelazak sa intravenskih na oralne antibiotike kao se infekcija stavlja pod kontrolu snižava intenzitet terapije. |
| potporna terapija | Terapija koja ne leči ili poboljšava osnovno stanje, već povećava udobnost pacijenta, takođe se naziva simptomatsko lečenje (pogledajte tamo za više informacija).[16] Na primer, pomoćna nega za grip, prehladu ili gastrointestinalne smetnje može uključivati odmor, tečnost i lekove protiv bolova bez recepta; ta sredstva ne leče uzrok, ali leče simptome i tako pružaju olakšanje. Potporna terapija može biti palijativna terapija (palijativno zbrinjavanje). Ova dva termina su ponekad sinonimi, ali palijativno zbrinjavanje se često posebno odnosi na tešku bolest i negu na kraju života. Terapija se može kategorisati da je sa lekovitom namerom (kada je moguće eliminisati bolest) ili palijativnom namerom (kada je eliminisanje bolesti nemoguće i fokus se pomera na minimiziranje tegobe koju ona izaziva). To dvoje se često suprotstavljaju (međusobno se isključuju) u nekim kontekstima (kao što je menadžment nekih karcinoma), ali se po svojoj prirodi međusobno ne isključuju; često terapija može biti istovremeno i lekovita i palijativna. Psihoterapija podrške ima za cilj da podrži pacijenta ublažavanjem najgorih simptoma, uz očekivanje da konačna terapija može uslediti kasnije ako je moguće. |
| sistemska terapija | Terapija koja je sistemska. U fiziološkom smislu, ovo znači da utiče na celo telo (umesto da bude lokalna ili lokoregionalna), bilo putem sistemske primene, sistemskog efekta ili oboje. Sistemska terapija u psihoterapijskom smislu nastoji da se obrati ljudima ne samo na individualnom nivou već i kao ljudima u odnosima, baveći se interakcijama grupa. |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- ^ „A Brief History of Therapy”. 24. 2. 2020. Pristupljeno 2. 11. 2022.
- ^ „A Brief History of Psychotherapy”. 9. 10. 2018. Pristupljeno 2. 11. 2022.
- ^ Shamdasani S. (2005). „Psychotherapy: The Invention of a Word”. History of the Human Sciences. 18: 1—22. S2CID 146593953. doi:10.1177/0952695105051123. Pristupljeno 2. 11. 2022.
- ^ Pick, Daniel (2015). Psychoanalysis: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. Kindle Edition, p. 3.
- ^ Noel Sheehy; Alexandra Forsythe (2013). „Sigmund Freud”. Fifty Key Thinkers in Psychology. Routledge. ISBN 978-1-134-70493-4.
- ^ Kandel, Eric R. (2012). The Age of Insight: The Quest to Understand the Unconscious in Art, Mind and Brain, from Vienna 1900 to the Present, pp. 45–46. New York: Random House.
- ^ Costandi, Mo (10. 3. 2014). „Freud was a pioneering neuroscientist”. The Guardian. Pristupljeno 16. 5. 2018.
In this period he published three papers:- Freud, Sigmund (1877). Über den Ursprung der hinteren Nervenwurzeln im Rückenmark von Ammocoetes (Petromyzon Planeri) [On the Origin of the Posterior Nerve Roots in the Spinal Cord of Ammocoetes (Petromyzon Planeri)] (na jeziku: nemački). na.
- Freud, Sigmund (1878). Über Spinalganglien und Rückenmark des Petromyzon [On the Spinal Ganglia and Spinal Cord of Petromyzon] (na jeziku: nemački).
- Freud, Sigmund (april 1884). „A New Histological Method for the Study of Nerve-Tracts in the Brain and Spinal Cord”. Brain. 7 (1): 86—88. doi:10.1093/brain/7.1.86.
- ^ „therapy | Search Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com. Pristupljeno 2022-02-01.
- ^ a b v Vesna Trifunović, Lečenje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. novembar 2019) U Pojmovnik srpske kulture SANU
- ^ a b „What is Therapy and Will It Work? | JED”. The Jed Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-07.
- ^ a b Weinberger, Jessica (2020-02-24). „A Brief History of Therapy”. Talkspace (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-07.
- ^ DiMarco, Franco (2018). Vulnerability to Psychosis: a Psychoanalytic Study of the Nature and Therapy of the Psychotic State. Taylor and Francis.
- ^ „Psychotherapy: What to expect and how it works”. www.medicalnewstoday.com (na jeziku: engleski). 2020-07-20. Pristupljeno 2022-12-07.
- ^ National Cancer Institute > Dictionary of Cancer Terms > first-line therapy Retrieved July 2010
- ^ „CFIDS”. CFIDS. Arhivirano iz originala 2012-02-13. g. Pristupljeno 2012-01-09.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Portal za cerebralnu paralizu Akva terapija
