Јован Карамата
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Јован Карамата | |
|---|---|
 Јован Карамата, српски математичар | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. фебруар 1903. |
| Место рођења | Загреб, Аустроугарска |
| Датум смрти | 14. август 1967. (64 год.) |
| Место смрти | Женева, Швајцарска |
| Научни рад | |
| Поље | математика |
| Академија | Универзитет у Београду |
| Ученици | Слободан Аљанчић Војислав Авакумовић Богдан Бајшански Ранко Бојанић Роналд Којфман Богољуб Станковић Миодраг Томић |
| Ментори | Михаило Петровић Алас |
Јован Карамата (Загреб, 1. фебруар 1903 — Женева, 14. август 1967) био је српски математичар, универзитетски професор и академик. Карамата је један од највећих српских математичара 20. века.
Биографија[уреди | уреди извор]
Факултет је завршио у Београду 1925. године, а само три месеца касније исте године је докторирао код Михаила Петровића.[1]
Био је универзитетски професор у Београду од 1930. до 1950. године са краћим прекидом током рата. Зимски семестар 1937-38. провео је у Немачкој, гостујући на тамошњим универзитетима, након чега је добио позив са Сорбоне за низ предавања.[2] Прешао је 1950. године, по позиву, на Женевски универзитет где је остао до смрти. Творац је школе теорије реалних функција. Аутор је теорије правилно променљивих функција, која је значајна у савременој теорији вероватноће. Написао је и низ радова који и данас, после неколико деценија од њиховог објављивања служе као полазишта у математичким истраживањима. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1939, а редовни члан Српске академије наука и уметности 1948. године.
У знак сећања на Јована Карамату откривена је спомен-плоча у бронзи у Његошевој 18 у Земуну, 23. априла 2008. Овај догађај био је у организацији САНУ, на откривању плоче су говорили академик Зоран Максимовић, секретар Одељења за физику, математику и гео-науке САНУ и проф. др Миодраг Матељевић, декан Математичког факултета.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Карамата, Јован. „О једној врсти граница сличних одређеним интегралима / теза Јована Карамате”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Београд : "Макарије", 1926. Приступљено 28. 1. 2018.[мртва веза]
- ^ "Политика", 3. март 1938
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Биографија на сајту САНУ
- Јован Карамата на сајту MGP (језик: енглески)
- Миодраг Дабижић: Кућа академика Јована Карамате са спомен-плочом у Земуну, Наслеђе, број 11, 2010. године
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
