Јосип Стритар
Јосип Стритар | |
---|---|
Датум рођења | 6. март 1836. |
Место рођења | Долењска, Аустријско царство |
Датум смрти | 25. новембар 1923.87 год.) ( |
Место смрти | Рогашка Слатина, Краљевина СХС |
Јосип Стритар (словен. Jožef Stritar; Долењска, 6. март 1836 — 25. новембар 1923) био је словеначки писац, песник, есејиста, први естетски критичар, драмски писац, издавач и преводилац.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 6. марта 1836. у Долењској, у Аустријском царству. Рано детињство провео је у родном селу Подсмрека, а школовао се у Љубљани. Његови родитељи су били Андреј Стритар и Уршула Јакич. Године 1855. одлази на студије у Беч, завршава их 1874. након чега постаје помоћни учитељ у Херналској гимназији. После 1878. ради као професор у Јозефштату, где остаје до пензионисања 1901. године. Вратио се у словеначке земље у јануару 1923, након што му је регионална љубљанска влада у знак признања за рад дала кућу у Рогашкој Слатини. Тамо је живео до своје смрти 25. новембра 1923. Сахрањен је у Љубљани.[2]
Главна улица која води до Тромостовје названа је по њему Stritarjeva ulica. Његова кућа претворена је у етнографски музеј.
Рад
[уреди | уреди извор]Један од његових важних доприноса био је увод у издање сабраних песама Францета Прешерна из 1866. године, где је указао на важност својих песама за словеначки национални идентитет у настајању. Превео је 1880-их и 1890-их већи део Библије на словеначки језик, које је објавило британско и страно библијско друштво.
Упркос томе што је већи део свог живота провео у Бечу, у његовом родном месту многи су га ценили чак и за живота. Године 1919. постао је почасни члан Хрватске академије знаности и уметности.[3]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Књиге
- Klasje – увод у издање Прешернових сабраних песама (1866)
- Svetinova Metka, 1868.
- Pesmi, 1869.
- Pasji pogovori, 1870.
- Zorin, 1870.
- Dunajski soneti, 1872.
- Prešernova pisma iz Elizije, 1872.
- Gospod Mirodolski, 1876.
- Rosana, 1877.
- Sódnikovi, 1878.
Књиге за децу
- Orest, 1866 или 1867.
- Medeja, 1870.
- Regulovo slovo, 1870.
- Najemnina, 1876.
- Oderuh, 1876.
- Rejenka, 1876.
- Zapravljivec, 1876.
- Zorko, 1877.
- Klara, 1880.
- Po velikem požaru; Slike iz življenja dunajskega, 1882.
- Nedolžen!, 1883.
- Pravo junaštvo, 1885.
- Logarjevi, 1899.
Књиге за младе
- Pod lipo, 1895.
- Jagode, 1899.
- Zimski večeri, 1902.
- Lešniki, 1906.
Превод Библије
- Novi Testament, 1881, заједно са Франц Ремеком и Матијом Ваљавећем
- Psalmi Davidovi, 1881.
- Pregovori, 1883.
- Prva knjiga Mojzesova, 1885.
- Izaija, 1889.
- Jeremija, 1898.
- Žalostne pesmi Jeremija preroka, 1898.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Velike Lašče Municipality site”. Josip Stritar (на језику: словеначки). Velike Lašče Municipality. Архивирано из оригинала 12. 8. 2011. г. Приступљено 27. 10. 2011.
- ^ Gašper Troha, Sebastijan Pregelj: Ljubljana Literary Trail, pgs. 25–26, Beletrina, (2011) ISBN 978-961-242-362-9
- ^ Helga Glušič, Sto Slovenskih Pripovednikov (Ljubljana: Prešernova družba, 1996) ISBN 961-6186-21-3
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Јосип Стритар на Викимедијиној остави
- Јосип Стритар
- Јосип Стритар на сајту LibriVox (језик: енглески)