Јосип Стритар

Јосип Стритар
Јосип Стритар
Датум рођења	(1836-03-06)6. март 1836.
Место рођења	Долењска, Аустријско царство
Датум смрти	25. новембар 1923.(1923-11-25) (87 год.)
Место смрти	Рогашка Слатина, Краљевина СХС

Јосип Стритар (словен. Jožef Stritar; Долењска, 6. март 1836 — 25. новембар 1923) био је словеначки писац, песник, есејиста, први естетски критичар, драмски писац, издавач и преводилац.

Биографија

Рођен је 6. марта 1836. у Долењској, у Аустријском царству. Рано детињство провео је у родном селу Подсмрека, а школовао се у Љубљани. Његови родитељи су били Андреј Стритар и Уршула Јакич. Године 1855. одлази на студије у Беч, завршава их 1874. након чега постаје помоћни учитељ у Херналској гимназији. После 1878. ради као професор у Јозефштату, где остаје до пензионисања 1901. године. Вратио се у словеначке земље у јануару 1923, након што му је регионална љубљанска влада у знак признања за рад дала кућу у Рогашкој Слатини. Тамо је живео до своје смрти 25. новембра 1923. Сахрањен је у Љубљани.

Главна улица која води до Тромостовје названа је по њему Stritarjeva ulica. Његова кућа претворена је у етнографски музеј.

Рад

Један од његових важних доприноса био је увод у издање сабраних песама Францета Прешерна из 1866. године, где је указао на важност својих песама за словеначки национални идентитет у настајању. Превео је 1880-их и 1890-их већи део Библије на словеначки језик, које је објавило британско и страно библијско друштво.

Упркос томе што је већи део свог живота провео у Бечу, у његовом родном месту многи су га ценили чак и за живота. Године 1919. постао је почасни члан Хрватске академије знаности и уметности.

Библиографија

Књиге

• Klasje – увод у издање Прешернових сабраних песама (1866)
• Svetinova Metka, 1868.
• Pesmi, 1869.
• Pasji pogovori, 1870.
• Zorin, 1870.
• Dunajski soneti, 1872.
• Prešernova pisma iz Elizije, 1872.
• Gospod Mirodolski, 1876.
• Rosana, 1877.
• Sódnikovi, 1878.

Књиге за децу

• Orest, 1866 или 1867.
• Medeja, 1870.
• Regulovo slovo, 1870.
• Najemnina, 1876.
• Oderuh, 1876.
• Rejenka, 1876.
• Zapravljivec, 1876.
• Zorko, 1877.
• Klara, 1880.
• Po velikem požaru; Slike iz življenja dunajskega, 1882.
• Nedolžen!, 1883.
• Pravo junaštvo, 1885.
• Logarjevi, 1899.

Књиге за младе

• Pod lipo, 1895.
• Jagode, 1899.
• Zimski večeri, 1902.
• Lešniki, 1906.

Превод Библије

• Novi Testament, 1881, заједно са Франц Ремеком и Матијом Ваљавећем
• Psalmi Davidovi, 1881.
• Pregovori, 1883.
• Prva knjiga Mojzesova, 1885.
• Izaija, 1889.
• Jeremija, 1898.
• Žalostne pesmi Jeremija preroka, 1898.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Јосип Стритар на Викимедијиној остави

• Јосип Стритар
• Јосип Стритар на сајту LibriVox (језик: енглески)