Портал:Краљевина Југославија

Са Википедије, слободне енциклопедије
Портал Краљевина Југославија
Застава Трећег триглавског пука Новчаница од 100 динара из 1934. Плакат Југославија на Јадрану Плакат Чувајте Југославију Бановине Краљевине Југославије Дом Народне скупштине Краљевине Југославије Пасош Краљевине Југославије

О Порталу

Краљевина Југославија је била држава на Балкану која је постојала од 1. децембра 1918. до Другог светског рата. Заузимала је територију данашњих држава Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине налазила се династија Карађорђевића.
Грб Краљевине Југославије
Грб Краљевине Југославије

По завршетку Првог светског рата, створили су се услови за настанак државе која би окупила Јужне Словене који су живели на подручју Србије, Црне Горе и словенских делова Аустроугарске. Краљевина Србија је на почетку рата за своје ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914. године. Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора у Лондону 1915. и Црногорског одбора за народно уједињење 1917. године. Конкретни преговори о уређењу будуће државе вођени су непосредно у два наврата — на Крфу, 1917. и у Женеви 1918. године. Након рата, под вођством Југословенског одбора у Загребу је формирана Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док су истовремено црногорски делегати на спорној Подгоричкој скупштини донели одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Притом, и делегати Велике народне скупштине Војводине су 25. новембра донели одлуку да се директно припоје Краљевини Србији. Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године. Даље

Изабрана фотографија


Иван Шубашић, Влатко Мачек и надбискуп Степинац на отварању новог моста преко Саве, 1939.
Иван Шубашић, Влатко Мачек и надбискуп Степинац на отварању новог моста преко Саве, 1939.

Изабрана фотографија


Изабрани чланак

Војвода Живојин Мишић
Војвода Живојин Мишић

Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 7/19. јул 1855Београд, 20. јануар 1921) је био српски и југословенски војвода.

На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (18761878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату 1885. године. Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском. Учествовао је Балканским ратовима и својим радом пресудно допринео исходу ратова и задобио унапређење у генералски чин. По завршетку рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин заслугом официра припадника Црне Руке.

Пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија је реорганизована и непријатељска војска је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапређен у чин војводе (фелдмаршала). Добитник је низа домаћих и иностраних одликовања. Од стране енглеског краља Џорџа V награђен је титулом енглеског витеза бакалауреја.

Галерија

Остали портали на Википедији на српском језику