На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату1885. године. Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском. Учествовао је Балканским ратовима и својим радом пресудно допринео исходу ратова и задобио унапређење у генералски чин. По завршетку рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин заслугом официра припадника Црне Руке.
Пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија је реорганизована и непријатељска војска је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра1914. године унапређен у чин војводе (фелдмаршала). Добитник је низа домаћих и иностраних одликовања. Од стране енглеског краља Џорџа V награђен је титулом енглеског витеза бакалауреја.
.jpg)
.jpg)
