Јужнокинески карст

С Википедије, слободне енциклопедије
Јужнокинески карст
Светска баштина Унеска
Званично имеЈужнокинески карст
МестоКина Уреди на Википодацима
Координате25° 13′ 15″ С; 107° 58′ 30″ И / 25.2208° С; 107.975° И / 25.2208; 107.975
Површина49.537, 77.800 ha (5,3321×109, 8,3743×109 sq ft)
Укључује
  • Guilin Karst - Lijiang Fengcong Karst Section
  • Guilin Karst - Putao Fenling Karst Section
  • Huanjiang Karst
  • Mount Jinfo
  • Shibing Karst Edit this on Wikidata
Критеријумприродна: vii, viii
Референца1248
Упис2007. (31. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1248

Јужнокинески карст (кинески: 中国南方喀斯特, пинјин: Zhōngguó Nánfāng Kāsītè) је крашко подурчје које се простире на више од пола милиона km² у кинеским јужним провинцијама Јунан, Гуејџоу и Ђангси, као и у јужним деловима територије града Чунгкинга. Оно представља величанствен и један од најбољих примера предела суптропске и тропске кишне шуме који су према биодиверзитету неупоредиви са другим крашким подручјима у свету. Издвајају се три крашке целине: Шилин, Либо и Вулонг. Јужнокинески карст је уписан 2007. године на списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.

Попис локалитета[уреди | уреди извор]

Улаз у Камену шуму (Шилин)
Панорама Камене шуме
Три природна моста (прерасти) у Вулонгу
Слика Име Величина Локација Координате Одлике
Парк Шилин
Камена шума
(кинески: 石林; пинјин: Shílín)
350 km² Аутономни округ Шилин Ји (Јунан) 24° 49′ 31″ S 103° 19′ 25″ E / 24.82528° Ј; 103.32361° И / -24.82528; 103.32361 Камена шума се налази око 120 км од главног града провинције Јунан Кунминга. Име је добила због великог броја високих густо постављених кречњачких стена насталих хемијском ерозијом пре око 270 милиона година у доба перма.
Стена Ашима
Село Суогеји
(所各邑村)
Аутномомни округ Шилин Ји (Јунан) 24° 49′ 31″ S 103° 19′ 25″ E / 24.82528° Ј; 103.32361° И / -24.82528; 103.32361 Село Суогеји је место где је према веровању народа ји рођена двојка Ашима (阿诗玛) која је одбила да се уда за човека кога није волела и радије се претворила у камен који још увек носи њено име. Ова предаја се слави сваке године током „Фестивала бакљи (火把节, Huǒbă Jié) за време ког се плешу народни плесови и одржавају такмочења у рвању.
Карст Либо
Сијаоћиџонг
(小七孔)
Округ Либо (Гуејџоу) 25° 25′ N 107° 53′ E / 25.417° С; 107.883° И / 25.417; 107.883 Сијаоћиџонг представља еволуцију крашког предела од перма до данас. Ту се налазие препознатљиви облици као што су Fengcong (купа) и Fenglin (ваљак). Поред њих ту се налазе и бројна висока крашка брда, дубоке долине, вртаче и речне пећине. Сијаћинг је насеље у западном делу крашке целине Либо.
Карст Либо
Донгдуо
(網師園)
Округ Либо (Гуејџоу) 25° 25′ N 107° 53′ E / 25.417° С; 107.883° И / 25.417; 107.883 Донгдуо се налази у центру источног дела крашке целине Либо и одговара приородном резервату и резервату биосфере Маолан[1][2]. На овом подручју живи мањински кинески народ Буји.
Вртача Сијаоџаи
Велике вртаче
(箐口天坑, Qingkou Tiankeng)
20 km² Општина и округ Вулонг (Чонгћинг) 29° 22′ 48″ N 107° 42′ 00″ E / 29.38000° С; 107.70000° И / 29.38000; 107.70000 Карст Вулонг (武隆喀斯特) је настао значајним издизањем кречњачких висорвани и тако су настале дивовске вртаче (Tiankeng) урушавањем пећинских сводова и прерасти изнад јако дубоких вртача и пећина. Нпр. вртача код села Сијаоџаи је висока 511 метара, с обимом од 6000 метара на врху и 300 метара на дну. Ово пдручје је важно за историју једног од највећих речних сливова на свету, слива реке Јангцекјанг. Због своје неприступачности ово подрује је претрпело најмање штете од стране људских активности.
Три природна моста
Три природна моста
(天生三橋, Tiānshēng Sān Qiáo)
7 km² Општина и округ Вулонг (Чонгћинг) 29° 22′ 48″ N 107° 42′ 00″ E / 29.38000° С; 107.70000° И / 29.38000; 107.70000 Три природна моста преко велике клисуре реке Јангшу су добила имена према змајевима: „Небески змај“ (天龙桥, Tianglong) висок 235 m, „Азурни змај“ (Qinglong) висок 281 m, и „Црни змај“ (黑龙桥, Heilong) висок 223 метра. Како је удаљеност од горњег моста до доњег само 1,5 km, они нису највећи природни мостови на свету. Вртаче испод њих, Qinglong и Shenying, обима од 300-455 метара, и дубине од 276-285 метара, су највеће на свету.
Пећина Фурног
Пећина Фурног
(芙蓉洞, Furongdong)
20 km² Општина и округ Вулонг (Чонгћинг) 29° 13′ 44″ N 107° 54′ 12″ E / 29.22889° С; 107.90333° И / 29.22889; 107.90333 Пећина Фуронг се налази на простору између Чонгћинга и Три клисуре, откривена је тек 1993. године. Дуга је 2846 метара, а широка између 30 и 50 метара, а настала је током камбрије, пре око 500 милиона година. Унутра је подељена на три дела са шареним подземним пећинским накитом - сталактитима и сталагмитима. Тридесет их има дужину од 1,2 до 21,04 метра[3]. Ту се налази и 50 јама дубине од 920 (汽坑洞, „Парна јама“, најдубља у Азији) до 100 метара.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Management Plans of the inscribed components of the property карта на страни 91. (језик: енглески), Приступљено 23. 8. 2012.
  2. ^ интернет презентација Маолан природног резервата Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2014) (језик: енглески), Приступљено 23. 8. 2012.
  3. ^ Пећина Фурног Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2014) на страницама Karst Dynamics Laboratory, Универзитет Ђангси 14. фебруара 2011. (језик: енглески), Приступљено 9. 9. 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]