Брана Три клисуре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брана Три кланца

Поглед на брану Хидроелектране Три кланца у септембру 2009.
Поглед на брану Хидроелектране Три кланца у септембру 2009.

Основни подаци
Држава Кина
Река Јангцекјанг
Почетак изградње 14 децембар 1994
Прва синхронизација 2003[1]
Подаци о језеру
Површина 1.084 km2 (419 sq mi) km²
Подаци о електрани
Број турбина 32 × 700 MW
2 × 50 MW
Тип бранска
Инсталисана снага 22,500 MW MW
Тип турбине Францисова турбина[2]
Годишња производња 87 TWh (310 PJ) (2015) m
Приказ смештаја Хидроелектране Три кланца и највећи градови на реци Јангцекјанг
Модел хидроелектране Три кланца, где се види тело бране (лево), прелив бране (у средини) и дизалица за бродове (десно)
Модел хидроелектране Три кланца, где се види дизалица за бродове (лево) и бродска преводница (десно)
Францисова турбина у Хидроелектрани Три кланца
Сателитски снимак показује поплављено подручје са вештачким језером хидроелектране Три кланца. Поређење: 17. април 1987. (доле) и 7. новембар 2006. (горе)

Брана Три кланца (Кина) је хидроелектрана, с браном на реци Јангцекјанг, која је трећа најдужа река на свету. То је хидроелектрана с највећом инсталираном снагом на свету од 22.500 MW (2012).[3][4][5] Задња водна турбина највеће кинеске хидроелектране Три кланца је спојена на мрежу 2012. године,[6][7] чиме је ова хидроелектрана коначно довршена. С градњом се кренуло још 1994,[8] а коштала је око 50 милијарди америчких долара. Сама брана је завршена 2006. Осим дизалица за бродове, сви делови хидроелектране су завршени 30. октобра 2008, када је 26 водених турбина почело са употребом за производњу електричне енергије. Хидроелектрана има чак 32 водене турбине, а свака има снагу од 700 MW, те само ова хидроелектрана производи 11% потреба Кине за електричном енергијом. Уз још два електрична генератора, сваки са 50 MW, коначна инсталирана снага је 22.500 MW.[9][10][11] Дизалице за бродове су завршене у децембру 2015.[12]

Осим великог хидроенергетског потенцијала, хидроелектрана Три кланца смањује појаву честих поплава и повећава могућност превоза робе. Значајан је и еколошки допринос због смањења гасова стаклене баште,[13] ако знамо да Кина готово сву енергију добија изгарањем фосилних горива, посебно угља. Предност пројекта је и наводњавање околних низводних пољопривредних површина, као и планови за водоопскрбу северних и сушнијих делова Кине. Иако многи у Кини сматрају хидроелектрану Три кланца неопходним за развој кинеске привреде и развоја Кине у водећу светску силу, многи стручњаци сматрају да би негативни учинци пројекта могли надмашити његове позитивне учинке,[14][15][16][17] поготово због расељења 1,3 милиона људи, еколошких промена,[18] све већег клизања тла, потапања многих археолошких и историјских места.[19]

Историја[уреди]

Због честих поплава и великог хидроенергетског потенцијала, идеја о регулацији реке Јангцекјанг дуго је присутна. Након првих јавних најава 1914. првог председника Кине Сун Јат-сена, проведена су истраживања о најпогоднијој локацији.[20][21] За пројект Три кланца организована је национална мрежа стручњака за израду и преглед појединих решења и делова пројекта, а укључени су и бројни стручњаци из преко десет земаља света.[22][23] За локацију је одабран предео зван Три кланца, где је река Јангцекјанг најужа и где јој је хидропотенцијал изразит.[24] Ту су на простору дугом 200 km, између градова Вансјен и Јиџанг, идући низводно смештена три кланца: Ћутанг, дуг 8 km (најкраћи и најужи), Ву, дуг 40 km и Силинг, дужине 80 km (најопаснији због плићака и брзине воде).[25][26]

Године 1939. за време Другог кинеско-јапанског рата, предео Три кланца је био окупиран од стране јапанске војске. Након доласка комуниста на власт, Мао Цедунг је подржавао пројект, али се ипак одлучио да започне други пројект, хидроелектрану Геџоуба. Додине 1954. догодила се велика поплава, у којој је погинуло око 33.000 људи, тако да се након те несреће озбиљно почело размишљати о градњи велике бране код Три кланца.

Године 1992. кинеске власти су коначно одлучиле да почну са градњом, која је започела крајем 1994. Брана је завршена 2006, а сви други делови хидроелектране су завршени 30. октобра 2008, осим дизалица за бродове. Хидроелектрана тренутно ради са снагом од 22.500 MW, јер је 2012. и задња водена турбина пуштена у рад.[27]

Величина бране[уреди]

Брана је направљена од бетона и дуга је 2.335 м, а врх бране или круна се налази на надморској висини од 185 м. За радове је уграђено 27.200.000 м3 бетона, 463.000 тона челика (довољно за 63 Ајфелова торња) и ископано је око 102.600.000 м3 земље и стена. Бетонска брана је висока 181 м изнад основе стена.

Када је ниво воде на висини од 175 м изнад нивоа мора (тада је разлика површине воде узводно и низводно 110 м), вештачко језеро је дуго око 600 km[28] и широко 1,12 km. Садржи тада 39,3 km3 воде, а површина је око 1045 km2.[29] Вештачко језеро прекрива око 632 km2 земље, поређења ради хидроелектраном Итаипу има вештачко језеро које покрива 1350 km2. [30]

Трошкови[уреди]

Кинеске власти процењују да ће цели пројект коштати око 22,5 милијарде америчких долара, а да ће се трошкови исплатити након 10 година пуног рада.[31]

Производња електричне енергије и расподела[уреди]

Електрични генератор[уреди]

Главни електрични генератор имају 6.000 тона сваки и конструирани су са излазном снагом од 700 МW.[3][32] Висина притиска или максимални расположиви водени пад је 80,6 м. Проток воде износи од 600 до 950 м3/s, зависно од расположивог воденог пада. Што је већи расположиви водени пад, то је мањи проток потребан да се постигне снага електричног генератора.

Хидроелектрана Три кланца користи Францисове турбине, с пречником 9,7/10,4 м (два произвођача) и окрећу се брзином од 75 окретаја у минути.[33] Пројектна снага је 778 MVA, са максимумом од 840 MVA и фактором снаге 0,9. Добијена електрична струја има напон од 20 kV. Вањски пречник статора електричног генератора је 21,4/20,9 м, а унутрашњи пречник 18,5/18,8 м. Статор је висок 3,1/3 м. Оптерећење темеља је 5050/5500 тона. Просечан ступањ искориштења је 94 %, а достиже до 96,5 %.

Годишња излазна снага хидроелектране Три кланца[уреди]

До 16. септембара 2009. електрана је произвела 348,4 TWh електричне струје. Инсталирана снага је за 4.300 MW већа од Хидроелектране Итаипу.[34] Од новембра до маја излазна снага је смањена због смањеног протока воде и сушног периода.[35]

Годишња производња електричне струје
Година Број
инсталираних водених турбина
TWh
2003. 6 8 607
2004. 11 39 155
2005. 14 49 090
2006. 14 49 250
2007. 21 61 600
2008. 26 80 812 [36]
2009. 26 79 470 [37]
2010. 26 84 370 [38]
2011. 29 78 290 [39]
2012. 32 25 907 [40]
Укупно 29(32) 556 551

Утицај на животну средину[уреди]

Панорама Хидроелектране Три кланца

Емисија[уреди]

Да би добили око 1 kWh електричне енергије, потребно је 366 грама угља. Због тога хидроелектрана Три кланца смањује потрошњу угла за 31 милиона тона годишње, те смањује ниво гасова стаклене баште: 1 милион тона сумпор диоксида, 370 000 тона азотних оксида, 10 000 тона угљен-моноксида, а и значајну количину живе. Штеди се и на енергији за ископавање, прање и превоз руде до електране.

Вештачко језеро је повећало превоз шлеповима за 6 пута, смањујући и тако емисију угљен-диоксид за 630.000 тона. Од 2004. до 2007. укупно је прошло кроз бродску преводницу 198 милиона тона робе.[41]

Ерозија и седиментација[уреди]

Примећене су две посебне опасности за брану. Задржавање воде испред бране повећава њену температуру и мења минерални састав, што утиче биљни и животињски свет (нестанак или озбиљно угрожавање неколико ретких речних врста). Задржавањем и успоравањем реке смањује се њена функција одводњавања отпадних вода великих градова. Река Јангцекјанг једна је од муљем најбогатијих река света.

Неки стручњаци изражавају страх да би повећана тежина узрокована накупљањем воде и седимената могла реактивирати раседну зону на којој се налази акомулационо језеро, што би опет узроковало потрес који би могао оштетити или срушити брану. Већ се билежи појачана сеизмичка активност у том подручју.

Смањење муља низводно доводи до два проблема:

  • Изградњом бране муљ се задржава и таложи у језеру, чиме се смањује његов повољан утицај на пољопривреду низводно од бране што ће за посљедицу имати повећану употребу хемијских средстава и даљњу деградацију тала.
  • Наглашава се и угроженост Шангаја који лежи у делти Јангцекјанга, која се изграђује богатим наносима муља. Такав сценаро неодољиво подсећа на реку Нил и Асуанску брану.[42]

Пољопривреда, индустрија, поплаве[уреди]

Уз енергетску добит важна је и заштита од поплава, те пловидбе.[43] Управо заштиту од разорних поплава кинеска влада наглашава као примарни циљ изградње мегапројекта. Уз смањење прометних трошкова до 40%, од Шангаја узводно до Чунгкинга уместо бродова до највише 3.500 тона, моћи ће пловити они до 10.000 тона.

За монсунских киша река Јангцекјанг и притоке се разливају и чести су разорни поплавни таласи (само у 20. веку због њених поплава погинуло је око 300.000 људи). Долина реке је главно пољопривредно (житница Кине) и важно индустријско подручје Кине. У њој се остварује више од половине кинеске пољопривредне производње (пшеница, јечам, кукуруз, конопља и др.) и чак 75 % кинеске производње риже. Подручје Јангцекјанг најнасељеније је подручје Кине у којем живи око 1/3 укупног становништва.

Остали ефекти[уреди]

Културни ефект[уреди]

Средњи део тока реке Јангцекјанг једна је од колевки кинеске цивилизације. Због изградње бране под водом се налазе споменици из две последње кинеске династије, Минг и Ћинг, на чак 1.208 историјских локалитета, те познате пећинске скулптуре из династије Танг (7—10. века). Дио историјских споменика је пресељен, али многи ће трагови живота стари и 6.000 година остали су под водом.[44]

Цена пројекта[уреди]

Противници целог пројекта наглашавају и његову скупоћу. Службене бројке се крећу око 22,5 милијарде америчких долара, док неслужбене бројке због инфлације расту и до вртоглавих 100 милијарди америчких долара. За тај новац, наглашавају могло се изградити неколико мањих хидроелектрана, које би узимајући у обзир негативне учинке имале већу исплативост.

Основни подаци[уреди]

  • Димензије
    • Висина - 185 метара
    • Осовинска дужина - 2309,47 метара
  • Електрана
    • Производња струје - 85.000.000.000 киловат часова годишње (око 3,88 % годишње потрошње целе Кине)
    • Генератори - планирања уградња 26 генератора, сваки јачине 700 MW.
Поглед на будући пролаз за бродове
  • Резервоар[45][46]
    • Нормални ниво воде - 175 метара
    • Капацитет - 39,3 милијарде m³

Изглед бране[уреди]

Овде су представљени модели који показују како ће брана изгледати кад буде у потпуности завршена 2009. године.

Референце[уреди]

  1. Ma, Yue (26. 11. 2010). „Three Gorges Dam”. Stanford University. Приступљено 13. 2. 2016. 
  2. Francis hydro turbines
  3. 3,0 3,1 Acker, Fabian (2. 3. 2009). „Taming the Yangtze”. IET magazine. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2016. 
  4. „:: Three Gorges reservoir raises water to target level”. Xinhua. 7. 10. 2008. Приступљено 23. 11. 2010. 
  5. „Final Turbine at China's Three Gorges Dam Begins Testing”. Inventor Spot. Приступљено 15. 5. 2011. 
  6. „三峡工程最后一台机组结束72小时试运行”. ctg.com.cn. Приступљено 23. 6. 2012. 
  7. „Three Gorges underground power station electrical and mechanical equipment is fully handed over production” (на језику: Chinese). China Three Gorges Corporation. Приступљено 8. 7. 2012. 
  8. Allin, Samuel Robert Fishleigh (30. 11. 2004). „An Examination of China's Three Gorges Dam Project Based on the Framework Presented in the Report of The World Commission on Dams” (PDF). Virginia Polytechnic Institute and State University. Приступљено 23. 11. 2010. 
  9. "Taming the Yangtze" Acker Fabian, 2009, IET magazine
  10. "Three Gorges reservoir raises water to target level", publisher= Xinhua, 2008.
  11. "Final Turbine at China's Three Gorges Dam Begins Testing" , publisher=Inventor Spot, 2011.
  12. „The world's largest "L boat lift" Three Gorges Dam successfully tested” (на језику: Chinese). Chutianjinbao News. 14. 1. 2016. Приступљено 15. 2. 2016. 
  13. „一座自主创新历史丰碑 三峡工程的改革开放之路”. Hb.xinhuanet.com. Приступљено 1. 8. 2009. 
  14. Yang, Lin (12. 10. 2007). „China's Three Gorges Dam Under Fire”. Time. Приступљено 28. 3. 2009. »The giant Three Gorges Dam across China's Yangtze River has been mired in controversy ever since it was first proposed« 
  15. Laris, Michael (17. 8. 1998). „Untamed Waterways Kill Thousands Yearly”. Washington Post. Приступљено 28. 3. 2009. »Officials now use the deadly history of the Yangtze, China's longest river, to justify the country's riskiest and most controversial infrastructure project – the enormous Three Gorges Dam.« 
  16. Grant, Stan (18. 6. 2005). „Global Challenges: Ecological and Technological Advances Around the World”. CNN. Приступљено 28. 3. 2009. »China's engineering marvel is unleashing a torrent of criticism. [...] When it comes to global challenges, few are greater or more controversial than the construction of the massive Three Gorges Dam in Central China.« 
  17. Gerin, Roseanne (11. 12. 2008). „Rolling on a River”. Beijing Review. Приступљено 28. 3. 2009. »..the 180-billion yuan ($26.3 billion) Three Gorges Dam project has been highly contentious.« 
  18. „重庆云阳长江右岸现360万方滑坡险情-地方-人民网”. People's Daily. Приступљено 1. 8. 2009.  See also: „探访三峡库区云阳故陵滑坡险情”. News.xinhuanet.com. Приступљено 1. 8. 2009. 
  19. "Projekt Tri klanca - najveća hidroelektrana na svijetu", Građevinar.hr, Inozemno gradilište, 2011.
  20. Yang, Lin (12. 10. 2007). „China's Three Gorges Dam Under Fire”. Time. 
  21. „中国国民党、亲民党、111新党访问团相继参观三峡工程_新闻中心_新浪网”. News.sina.com.cn. Приступљено 1. 8. 2009. 
  22. John Lucian Savage Biography by Abel Wolman & W. H. Lyles, National Academy of Science, 1978.
  23. Mufson, Steven (9. 11. 1997). „The Yangtze Dam: Feat or Folly?”. Washington Post. Приступљено 23. 11. 2010. 
  24. „1992年4月3日全国人大批准兴建三峡工程”. News.rednet.cn. Приступљено 16. 8. 2009. 
  25. Lin Yang: "China's Three Gorges Dam Under Fire", Time, 2007.
  26. "中国国民党、亲民党、111新党访问团相继参观三峡工程_新闻中心_新浪网", publisher=News.sina.com.cn, 2009.
  27. "Највећа Кинеска хидроелектрана Три клисуре коначно у пуном погону", www.obnovljivi.com, 2012.
  28. Engineering Geology for Society and Territory - Volume 2: Landslide Processes. Springer. 2014. стр. 1415. ISBN 3-319-09057-7. 
  29. „Three Gorges Project” (PDF). Chinese National Committee on Large Dams. Приступљено 1. јануар 2015. 
  30. publisher=Xinhua Net "三峡水库:世界淹没面积最大的水库 (Three Gorges reservoir: World submergence area biggest reservoir)", 2003.
  31. "International Water Power and Dam Construction", publisher=Waterpowermagazine.com, 2007.
  32. 三峡工程左右岸电站26台机组全部投入商业运行 (на језику: Chinese). China Three Gorges Project Corporation. 30. 10. 2008. Приступљено 6. 12. 2008. 
  33. „中国长江三峡工程开发总公司”. Ctgpc.com.cn. 10. 3. 2009. Приступљено 1. 8. 2009. 
  34. The Itaipu hydroelectric plant ended 2016 with a historic production of 103,098,366 megawatt hour
  35. "Three Gorges Dam", publisher=Government of China, 2011.
  36. "中国电力新闻网――电力行业的门户网站", publisher=Cepn.sp.com.cn, 2009.
  37. "国家重大技术装备", publisher=Chinaequip.gov.cn, 2010.
  38. "峡—葛洲坝梯级电站全年发电1006.1亿千瓦时"
  39. "Three Gorges Project Generates 78.29 Bln Kwh of Electricity in 2011"
  40. "国家电力市场直调交易信息"
  41. "Three Gorges Dam", publisher=NDRC, 2007.
  42. "Projekt Tri klanca - novo svjetsko čudo ili novi ljudski promašaj?", Geografija.hr, Ivan Čanjevac, 2011.
  43. „中国长江三峡工程开发总公司”. Ctgpc.com.cn. 8. 4. 2009. Приступљено 1. 8. 2009. 
  44. "Flotsam, Jetsam and the Three Gorges Dam" Regine Debatty, publisher=World Changing, 2007.
  45. „Water level at Three Gorges Project raised to full capacity”. xinhuanet.com. 
  46. „三峡完成172.5米蓄水 中游航道正常维护(图)-搜狐新闻”. News.sohu.com. Приступљено 16. 8. 2009. 


Спољашње везе[уреди]