Јангцекјанг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јангцекјанг
Dusk on the Yangtze River.jpg
Бродови на Јангцекјангу
Yangtze River Map.png
Опште информације
Дужина око 6.300 km
Басен 1.808.500 km2
Пр. проток 30.166 m3s
Водоток
Извор Тагла планина, североисточни Тибет
В. извора 5.042 m
Ушће Источно Кинеско море
Географске карактеристике
Држава/е  Кина
Златно острво(LMS, 1869, p.64)[1]

Јангцекјанг, Јангце или Чангђанг (кин. 长江 / Cháng Jiāng — „Велика река”, „Дуга(чка) Река”) је река у средишњој Кини. На кинеском Yangzi Jiang се односи само на доњи ток реке, док се цела река назива Chang Jiang. Међутим, пошто су се Европљани првобитно сусрели само са доњим током реке, овај назив се усталио у европским језицима као име за целу реку.

Јангцекјанг која је дуга 6380 км, најдужа је река у Азији и трећа по дужни у свету. Ова је река је најдужа на свету међу рекама које у целости теку унутар једне земље. Њен слив обухвата једну петину копненог подручја Народне републике Кине (PRC) и у њеном речном сливу живи једна трећина популације ове земље.[2] Јангцекјанг шма шесту по величини запремину водног тока у свету.

Енглеско име Yangtze је изведено из кинеског имена Yángzǐ Jiāng (О овој звучној датотеци listen), које се заправо односи на доњи део дуг 435 км између Нанкинг и Шангаја. Цела река је позната у Кини као Cháng Jiāng (О овој звучној датотеци listen; дословно: „Дуга река”).

Јангцекјанг је имао важну улогу историји, култури и економији Кине. Просперитетна делта реке Јангцекјанг ствара око 20% БДП Кине. Река Јангцекјанг протиче кроз широк низ екосистема, и она је станиште за неколико ендемских и угрожених врста укљчујући кинеског алигатора, безперајасту плискавицу, кинеску велокљунку, и (евентуално изумрлог) кинеског речног делфина или бајџија, и Јангцекјаншку јесетру. Хиљадама година, река је кориштена за воду, иригацију, санитацију, транспорт, индустрију, формирање граница и ратовање. Брана Три клисуре на реци Јангцекјанг је највећа хидроелектрана на свету.[3][4]

Задњих година, река је испаштала од индустријског загађења, пољопривредног одлива, силтације, и губитка мочвара и језера, што појачава сезонске поплаве. Поједине секције реке су сада заштићене као природни резервати. Део узводног Јангцекјанга који пролази кроз дубоке клисуре у западном Јунану је део Три паралелне реке Јунанске заштићене области, UNESCO светске баштине. Године 2014. кинеска влада је најавила да је приступила изградњи вишеслојне транспортне мреже, која се састоји од железнице, путева и аеродрума, да би се креирао нови економски појас дуж реке.[5]

Географија[уреди]

Видеоснимак са реке из 1937.

Јангцекјанг је највећа река у Азији и трећа по величини на Земљи (После Амазона и Нила). По кинеским географима дуга је 6.380 km, мада се у разним изворима срећу бројке од 5520 km до 6380 km. Површина слива Јангцекјанг је 1.775.000 km² и он се простире на око чак 1/5 површине Кине. Јангцекјанг извире на планини Тагла у североисточом делу Тибета. У горњем току река протиче кроз огромне клисуре (које су и највеће на Земљи) и ту поседује веома велик хидроенергетски потенцијал. Код Јичанга пролази кроз кањон Сансја дуга 400 km. Пловна је за морске бродове до града Вухана на дужини од 1.200 km, док је за речне пловна до града Чунгкингана у дужини од 2.850 km. Улива се у Источно кинеско море, североисточно од града Шангаја. Ширина њеног ушћа износи преко 20 km. Највеће притоке Јангцекјанга су: Јалунг, Мин, Кјалинг и Хан. Највећи градови који леже у њеном басену су: Шангај, Нанкинг, Ханкоу (Вухан) и Чунгкинг. Река има веома велики хидроенергетски потенцијал, а на њој се налазе бројна вештачка језера, канали и хидроелектране. Најпознатија грађевина на реци Јангцекјанг је Брана Три клисуре у покрајини Хубеј, која је грађена 17 година. Ова брана је након завршних радова 2009. године постала највећа брана на свету. Код Нанкинга и Вухана река је премошћена великим двоспратним мостовима за железнички и друмски саобраћај.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. London Missionary Society, ур. (1869). Fruits of Toil in the London Missionary Society. London: John Snow & Co. стр. 64. Приступљено 12. 9. 2016. 
  2. Demographics of the People's Republic of China. Accessed 29. 10. 2017.
  3. „Three Gorges Dam, China : Image of the Day”. earthobservatory.nasa.gov. Приступљено 2009-11-03. 
  4. International Rivers, Three Gorges Dam profile, Accessed August 3, 2009
  5. „New stimulus measures by China to boost economic growth”. Beijing Bulletin. Приступљено 12. 6. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]