Пређи на садржај

Ћи Јуен

С Википедије, слободне енциклопедије
У кинеској традицији презиме (Ћи) претходи имену.[1]
Ћи Јуен
Лични подаци
Датум рођења339. п. н. е.
Место рођењаДржава Чу, данашњи округ Цигуеј, Хубеј, Кина
Датум смрти278. п. н. е.
Место смртиМилуо река, Кина

Ћи Јуен (кин: 屈原; пин: Qū Yuán; 339–278. године п. н. е.) је био Кинески књижевник и државник краљу јужне државе Чу током периода Зараћених држава. Живот је провео предлажући политичке реформе тврдећи да стари и снажни декадентни утицаји не могу да буду у складу са борбеним духом. Невидећи никакву будућност за своју земљу Ћи Јуен је у својој 62. години петог дана петог месеца по кинеском лунарном календару, скочио у реку Мило у Хунану.[2] На тај дан се широм Кине одржавају свечаности и трке чамаца поводом сећања на овог великог песника.

Историјских детаља о Ћу Јуановом животу је мало, а његово ауторство многих Чу Ци песама је дуго довођено у питање.[3] Међутим, широко је прихваћено да је написао „Ламент”, Чу Ци песму. Прво познато спомињање Ћу Јуана појављује се у песми коју је 174. п. н. е. написао Ћа Ји, званичник из Луојанга, кога су љубоморни званичници оклеветали и којег је цар Вен од Хана протерао у Чангшу. Док је путовао, написао је песму у којој је описао сличну судбину претходног „Ћу Јуана“.[4] Осамдесет година касније, прва позната биографија Ћи Јуановог живота појавила се у Записима великог историчара Симе Ћена историчара династије Хан, иако садржи низ контрадикторних детаља.[5]

Живот

[уреди | уреди извор]

Једини сачувани извор информација о Ћу Јуановом животу је Сима Ђенова биографија у Записима великог историчара (Шиђи), иако је биографија посредна и вероватно под великим утицајем Симине сопствене идентификације са Ћуом.[6][7] Сима је написао да је Ћу био члан краљевског клана Чу и да је служио као званичник под краљем Хуајом од Чуа (владао 328–299. пnе).

Током првих дана владавине краља Хуаја, Ћу Јуан је служио у држави Чу као њен леви министар.[8] Међутим, краљ Хуај је протерао Ћу Јуана у регион северно од реке Хан, јер су га корумпирани министри оклеветали и утицали на краља.[8] На крају, Ћу Јуан је враћен и послат у дипломатску мисију у државу Ћи.[9] Он је покушао да обнови односе између Чуа и Ћија, које је краљ Хуај прекинуо под лажним изговором краља Хуејвена од Ћина да уступи територију близу Шангјуа.[10]

Каже се да је Ћу Јуан изразио своју љубав према владајућем монарху, краљу Хуају од Чуа, кроз неколико дела, укључујући „Ламент“ и „Чежња за лепотом“.[11]

Наслеђе

[уреди | уреди извор]
Ћу Јуан као што је приказано у Девет песама, отисак вероватно из 14. века

Ћу Јуан се сматра првим аутором стихова у Кини чије је име повезано са својим делом, пошто се пре тог времена поетска дела нису приписивала неком конкретном аутору. Сматра се да је започео такозвани сао стил стиха, који је добио име по његовом делу „Ли Сао“, у коме је напустио класичне стихове од четири карактера који се користе у песмама Ши Ђинга и усвојио стихове различите дужине. То је резултирало песмама са више ритма и ширине у изражавању. Ћу Јуан се такође сматра једном од најистакнутијих фигура романтизма у кинеској класичној књижевности, а његова ремек дела су утицала на неке од великих песника романтичара у династији Танг. Током династије Хан, Ћу Јуан је постао херојски пример како треба да се понаша научник и званичник коме је ускраћено јавно признање које одговара њиховој вредности.[12]

Чу Ци

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Чу Ци

Чу се налазио на подручју данашње реке Јангзи у централној Кини. У то време, Чу је представљао јужни руб кинеске културне области, будући да је неко време био део империја династије Шанг и династије Џоу. Међутим, Чу култура је такође задржала одређене карактеристике локалних традиција као што је шаманизам, чији се утицај може видети у Чу Ци.[13]

Чу Ци је саставио и забележио Ванг Ји (умро 158. године), што је извор преношења ових песама и свих поузданих информација о њима у каснија времена; стога остаје нејасна улога коју је Ћу Јуан имао у стварању, уређивању или ретуширању ових дела.[14] Чу Ци песме су важне као директне претече фу стила књижевности династије Хан.[15] Чу Ци, као очување ране литературе, пружио је непроцењиве податке за лингвистичка истраживања историје кинеског језика, од Чен Диа па надаље.

Религија

[уреди | уреди извор]

Након његовог самоубиства, Ћу Јуан је понекад био поштован као бог воде, укључујући тајванске таоисте, који га убрајају у краљеве бесмртника воде.[16]

Патриотизам

[уреди | уреди извор]
Види још: Кинески национализам

Ћу Јуан је почео да се третира на националистички начин као „први кинески патриотски песник“ током Другог светског рата.[17] Вен Јидуо — социјалистички песник и научник кога је касније погубио КМТ — написао је у својој „Митологији и поезији“ да, „иако Ћу Јуан није писао о животу људи или изразио њихове патње, може се искрено рећи да је деловао као вођа народне револуције и да је задао ударац како би их осветио. Ћу Јуан је једина особа у читавој кинеској историји која има пуно право да се зове 'народни песник'.”[18] Драма Ћу Јуан аутора Гуо Моруа из 1942.[19] му је дала сличан третман, повлачећи паралеле са Хамлетом и краљем Лиром.[17] Њихово виђење Ћуовог социјалног идеализма и непоколебљивог патриотизма постало је канонско под Народном Републиком Кином након победе комуниста у Кинеском грађанском рату 1949. године.[12][17] На пример, један средњошколски кинески уџбеник из 1957. почео је реченицом „Ћу Јуан је био први велики патриотски песник у историји књижевности наше земље“.[20] Овај култни статус повећао је позицију Ћу Јуана у кинеском књижевном канону, довевши га на поштанске марке,[21] и Фестивал змајевских чамаца уздигнут у државни празник 2005. Међутим, то је дошло на рачун више критичких научних процена Ћу Јуанове историчности и наводна дела која су се развила током касног Ћинга и ране републике.[17]

Дела

[уреди | уреди извор]

Написао је дугу поему „Лисао“ (Туга одбаченог) у којој је отворено и оштро напао искварену, трулу политику државе Чу и изразио своју оданост и велику љубав према народу и домовини. Међу његовим делима налазе се: Девет песама, Питања небу, Девет композиција и друге песме, сва по свом мисаоном садржају блиска поеми „Лисао“.[2]

Темељ и основна грађа за песме су биле народне песме државе Чу. Ослободио се четворосложног стиха карактеристичног за Књигу песама и створио нови облик песме – чу-песму, са различитим бројем слогова у стиховима (4–9) и наизменичном римом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 201. т. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. 
  2. ^ а б Ђурђевић, Мирјана; Зечевић, Ада (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 10, 433. ISBN 86-379-057104 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  3. ^ Zhao Kuifu 趙逵夫, "Riben xin de Qu Yuan fouding lun Chansheng de Lishi Beijing yu Sixiang Genyuan Chutan" 日本新的 "屈原否定論" 產生的歷史背景與思想根源初探, in Fuyin Baokan Ziliao, Zhongguo Gudai Jindai Wenxue Yanjiu 複印報刊資料，中國古代近代文學研究, (1995: 10): 89–93.
  4. ^ Quoted in Ban Gu's Book of Han biography of Jia Yi 《漢書·賈誼傳》, also appears in Wenxuan, "Diào Qū Yuán fù" 弔屈原賦.
  5. ^ Hawkes (1959), стр. 52.
  6. ^ Hawkes 1959, стр. 53–54
  7. ^ Hartman (1986), стр. 352.
  8. ^ а б CUHK (2007), стр. 205.
  9. ^ CUHK (2007), стр. 206
  10. ^ CUHK (2007), стр. 205–6
  11. ^ „History of Homosexuality”. china.org.cn. Shanghai Star. Архивирано из оригинала 19. 11. 2003. г. Приступљено 26. 11. 2016. 
  12. ^ а б Davis, xlvii
  13. ^ Hinton, стр. 80
  14. ^ Yip, стр. 54
  15. ^ Davis, xlviii
  16. ^ „Shuexian Deities”, Official site, Tainan: Grand Matsu Temple, 2007 
  17. ^ а б в г Hawkes (1974), стр. 42.
  18. ^ Wen (1956).
  19. ^ Guo (1952).
  20. ^ Zhang (1957).
  21. ^ „《屈原》郵票端午節正式發行 來了解下「中華詩祖」” (на језику: кинески). Приступљено 2020-08-05. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ђурђевић, Мирјана; Зечевић, Ада (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 10, 433. ISBN 86-379-057104 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • „Qu Yuan”, China: Five Thousand Years of History and Civilization, Kowloon: City University of Hong Kong Press, 2007, стр. 205–6, ISBN 9789629371401 
  • Davis, Albert Richard, ур. (1970), The Penguin Book of Chinese Verse, London: Penguin Books .
  • Guo Moruo (1952), 《屈原》 [Qu Yuan], Beijing: Renmin Wenxue Chubanshe .
  • Hartman, Charles (1986). „Ch'ü Yüan 屈原”. The Indiana Companion to Traditional Chinese Literature, Volume 1. Bloomington: Indiana University Press. стр. 352. ISBN 0-253-32983-3. 
  • Hawkes, David (1959), Ch'u Tz'u: The Songs of the South, an Ancient Chinese Anthology, Oxford: Clarendon Press .
  • Hawkes, David (1974), „The Quest of the Goddess”, Studies in Chinese Literary Genres, Berkeley: University of California Press, стр. 42–68, ISBN 0-520-02037-5 .
  • Hinton, David (2008), Classical Chinese Poetry: An Anthology, New York: Farrar, Straus, & Giroux, ISBN 978-0-374-10536-5 .
  • Kern, Martin (2010). „Early Chinese literature, Beginnings through Western Han”. The Cambridge History of Chinese Literature, Volume 1: To 1375. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—115. ISBN 978-0-521-11677-0. 
  • Knechtges, David R. (2010). „Qu Yuan 屈原”. Ancient and Early Medieval Chinese Literature: A Reference Guide, Part One. Leiden: Brill. стр. 745—749. ISBN 978-90-04-19127-3. 
  • Wen Yiduo (1956), „人民的詩人一屈原 [Rénmín de Shīrén—Qū Yuán, Qu Yuan: The People's Poet]”, 《神話與詩》 [Shénhuà yú Shī, Mythology & Poetry], Guji Chubanshe .
  • Yip Wai-lim (1997), Chinese Poetry: An Anthology of Major Modes and GenresНеопходна слободна регистрација, Durham: Duke University Press, ISBN 0-8223-1946-2 .
  • Zhang Zongyi (1957), 《屈原舆楚辭》 [Qū Yuán yú Chǔcí, Qu Yuan and the Songs of Chu], Changchun: Jilin Renmin Chubanshe .
  • Schneider, Laurence A. (1980). A Madman of Ch'u: The Chinese Myth of Loyalty and DissentНеопходна слободна регистрација. Berkeley: University of California Press. 
  • Watson, Burton, trans. (1993). Records of the Grand Historian (Rev. изд.). New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-08164-2. 
  • Waley, Arthur (1973). The Nine Songs; a Study of Shamanism in Ancient China. San Francisco: City Lights Books. ISBN 0-87286-075-2. 
  • Watson, Burton (1962). Early Chinese LiteratureНеопходна слободна регистрација. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231086714. 
  • Befu, Harumi (1993). Cultural Nationalism in East Asia: Representation and Identity. . Berkeley, Calif.: Institute of East Asian Studies, University of California.
  • Cabestan, Jean-Pierre. "The many facets of Chinese nationalism." China perspectives (2005) 2005.59 online.
  • Chang, Maria Hsia (2001). Return of the Dragon: China's Wounded Nationalism. Westview Press. , 256 pp, ISBN 0-8133-3856-5
  • Chow, Kai-Wing. "Narrating Nation, Race and National Culture: Imagining the Hanzu Identity in Modern China," in Chow Kai-Wing, Kevin M. Doak, and Poshek Fu, eds., Constructing nationhood in modern East Asia (2001). Ann Arbor: University of Michigan Press, pp. 47–84.
  • Gries, Peter Hays (2004). China's New Nationalism: Pride, Politics, and Diplomacy. University of California Press.  (January 2004), hardcover, 224 pages, ISBN 0-520-23297-6
  • Duara, Prasenjit, "De-constructing the Chinese Nation," in Australian Journal of Chinese Affairs (July 1993, No. 30, pp. 1–26).
  • Duara, Prasenjit. Rescuing History from the Nation Chicago and London: University of Chicago Press, 1995.
  • Fitzgerald, John (1996). Awakening China – Politics, Culture and Class in the Nationalist Revolution. . Stanford University Press.
  • He, Baogang (2018). Nationalism, national identity and democratization in China. Routledge. .
  • Hoston, Germaine A (1994). The State, Identity, and the National Question in China and Japan. . Princeton UP.
  • Huang, Grace C. Chiang Kai-shek's Politics of Shame: Leadership, Legacy, and National Identity in China. Cambridge: Harvard University Asia Center, 2021.
  • Hughes, Christopher (2006). Chinese Nationalism in the Global Era. .
  • Judge, Joan. "Talent, Virtue and Nation: Chinese Nationalism and Female Subjectivities in the Early Twentieth Century," American Historical Review 106#3 (2001) pp. 765–803. online
  • Karl, Rebecca E (2002). Staging the World - Chinese Nationalism at the Turn of the Twentieth Century. Duke UP,. ISBN 0822328674.  excerpt
  • Leibold, James (2007). Reconfiguring Chinese nationalism: How the Qing frontier and its indigenes became Chinese. Palgrave MacMillan. . [недостаје ISBN]
  • Lust, John. "The Su-pao Case: An Episode in the Early Chinese Nationalist Movement," Bulletin of the School of Oriental and African Studies 27#2 (1964) pp. 408–429. online
  • Nyíri, Pál, and Joana Breidenbach, eds. China Inside Out: Contemporary Chinese Nationalism and Transnationalism (2005) online Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2020)
  • Pye, Lucian W. "How China's nationalism was Shanghaied." Australian Journal of Chinese Affairs 29 (1993): 107–133.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ћи Јуен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћи_Јуен&oldid=28477702”