Алек Родић
| Алек Родић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Друга имена | Александар |
| Датум рођења | 27. август 1961. |
| Место рођења | Београд, Србија |
| Религија | Православац |
| Образовање | Национална академија за театарска и филмска уметност (Софија) |
| Занимање | Глумац и композитор |
| Родитељи | Страхиња Родић, Нађа Родић |
| Рад | |
| Активни период | 1980- |
| Битне улоге | Сељаци - Добри Браћа Блум - Цар 48 часа и 1 минут - Слободан E ridendo l'uccise - |
| Веза до IMDb-а | |
Александар Алек Родић (Београд, 27. август 1961) српски је позоришни и телевизијски глумац и композитор.
_Alek_Rodi%C4%87.jpg)
_Alek_Rodi%C4%87,_Goran_Balan%C4%8Devi%C4%87,_%C4%90or%C4%91e_Stojkovi%C4%87,_Bogdan_Bogdanovi%C4%87.jpg)
Биографија
[уреди | уреди извор]Родић је рођен 27. августа 1961. године у Београду. Средњу музичку школу Јосип Славенски завршио је у Београду. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, глуму је дипломирао на Националној академији за позориште, филм и телевизију 1991. Крсто Сарафов у Софији на одсеку глума и луткарство у класи професорке Доре Рускове. Диплома му је 1992. године призната као равноправна од стране Наставничко научног већа Факултета драмских уметности у Београду.[1]
Члан је удружења драмских уметника Србије од 1991. године. Најпознатије представе су му Ноћ у Мерлиновом замку, Поп Ћира и поп Спира, Пинокио, Судбина једног Чарлија, Страшне приче браће Грим које игра у Позоришту Душко Радовић чији је члан. Био је члан и Позоришта на Теразијама и Позоришта лутака Пинокио. Компонује музику за позоришта, снимио је две Грамофонске плоче у издању ПГП-РТС.[2] Два пута је учествовао на фестивалу Београдско пролеће. Телевизијској публици је најпознатији као шумар Добри из телевизијске серије Сељаци. Његова мајка је Нађа Родић глумица а отац Страхиња Родић позоришни редитељ.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Добитник је следећих награда и признања:[3]
- На фестивалу дечијих позоришта и луткарства у Суботици 1992. године је за улогу Чика Бајке у представи Чика Бајкине бајке добио награду за најбољег глумца.
- На фестивалу Лут фест у Сарајеву 2019. године награђен је за најбољу оригиналну музику у представи Гињол позоришта лутака Пинокио. Писао је музику и за представе: Том Сојер, Сумњиво лице,Лавић краљевић,Маца Папучарица, Сакати Били, Мачке, Маске, Плави чуперак, Мачак у чизмама,Тимотије и Деда мраз,Приче из кофера, Гарави сокак, Мерлин. Писао је и музику за Тв.серију ”Пожури полако” као и музичку шпицу за фестивал комедије у Јагодини и фестивал ”Шекспир за велику децу” у Београду.
- Добитник је две Валтеровићеве награде коју додељује Мало позориште Душко Радовић.
У периоду од септембра 2014 до септембра 2019 године Алек је био и директор Малог позоришта Душко Радовић у Београду.
Био је члан жирија на фестивалу дечијих позоришта у Подгорици 2018 године као и председник жирија на фестивалу дечијих позоришта у Републици Српској - Бања Лука 2019 године.
Као редитељ Алек је режирао дечије представе ''Прича из кофера'' и ''Црвенкапа''. Режирао је и хит комедију по тексту Вање Булића ''Не може нам нико ништа јачи смо од судбине'' која се и данас са успехом игра у Београду на сцени Вук.
_Nenad_Radovi%C4%87,_Jelena_Petrovi%C4%87,_Alek_Rodi%C4%87.jpg)
.jpg)
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1990.-те | |||
| 1991. | У име закона | Кокорајков син | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | ||
| 1995. | Театар у Срба | ||
| 1994-1996. | Срећни људи | Попарин син/стражар у затвору | |
| 1996. | Горе-доле (ТВ серија) | Жика | |
| 1997. | Наша Енглескиња | ||
| 1999. | Рањена земља | ||
| 2000.-те | |||
| 2000. | Тајна породичног блага | ||
| 2001. | Све је за људе | Добри | |
| 1999-2002. | Породично благо | Навијач Маркиз | |
| 2004. | Стижу долари | ||
| 2004. | Пљачка Трећег рајха | ||
| 2005. | Смешне и друге приче | ||
| 2005. | E ridendo l'uccise | ||
| 2006. | Идеалне везе | Јапанац | |
| 2008. | Браћа Блум | Цар | |
| 2006-2009. | Сељаци (ТВ серија) | Добри | |
| 2010.-те | |||
| 2019. | Жигосани у рекету | Рајко | |
| 2020.-те | |||
| 2020. | 48 часа и 1 минут | Слободан | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Aлек Родић”. malopozoriste.co.rs. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „Aлек Родић биографија”. malopozoriste.co.rs. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „АLEK RODIĆ”. nasceni.tickets.rs. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 13. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Алек Родић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
