Анатолски језици
| Анатолски језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Анадолија |
| Језичка класификација | Индоевропски језици
|
| Прајезик | Праанатолски језик |
| Подподела | |
| Глотолог | anat1257[1] |
 Подручје на ком су употребљавани анатолски језици:
Палајски Хетитски Лувијски Писидијски Ликијски Сидетијски Каријски Лидијски | |
Анатолски или анадолски језици, су били грана језика која је припадала индоевропској породици језика, а којима је говорено на западу и југу Анатолика, тј. данашње Турске. Најпознатији представник ове групе је био хетитски језик.
Сматра се да су се анатолски језици први одвојили од индоевропске матице. Задржали су старе особине које се више нису јављале у осталим индоевропским језицима. Наиме, задржали су бројне архаизме, као и поделу родова на живи и неживи род.
Ова грана је нестала још пре нове ере, најкасније у првом веку п. н. е.
Језици[уреди | уреди извор]
- Хетитски језик
- Лувијски језик
- Палајски језик
- Ликијски језик
- Каријски језик
- Лидијски језик
- Сидетијски језик
- Писидијски језик
Велика је вероватноћа да су постојали и језици ове групе од којих нису остали трагови, као и језици од којих је остало веома мало трагова, нпр. лутескански језик.
Класификација[уреди | уреди извор]
Према Мелчерту (2012) анатолски језици могу бити класификовани на следећи начин:[2]
- Праанатолски
- Хетитски
- Палајски
- (?) Лидијски
- Лувијски језици
- Лувијски
- Ликијски
- Милијски (ликијски Б или ликијски 2)
- Каријски
- Сидетијски
- Писидијски
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Anatolian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Melchert 2012
Литература[уреди | уреди извор]
- Melchert, H. Craig (2012). „The Position of Anatolian” (PDF).
