Археолошки локалитет Белетинци

С Википедије, слободне енциклопедије
Археолошки локалитет Белетинци
Опште информације
МестоОбреж
ОпштинаПећинци
Ентитет Србија
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанкаНеолит, винчанско-плочничка фаза
Тип културног добраНепокретно културно добро

Археолошки локалитет Белетинци се налази у Обрежу и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром Републике Србије.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Музеј Војводине је 1961. године открио и испитао пет сонди на површини од 290 m².[1] У хумусном слоју дебљине око 30 центиметара су нађени фрагменти кућног лепа и керамике. Културни слој дебљине око 1 метар показује све карактеристике једнослојног насеља испод којег се налази светложута, песковита здравица са две укопане културне јаме. У првој сонди је откривена оштећена кућа са три очуване просторије димензије 7,5 × 4,86 метара.[1] У првој и другој просторији су нађена огњишта, у другој сонди је испитан део очуваног пода куће, а у четвртој и петој сонди је нађена већа количина компактног лепа за које се претпоставља да припада стамбеним објектима.[1] На Белетинцима је откопан мали број оруђа од камена. Од окресаног оруђа су највише заступљени ножеви који су често изграђивани од белог камена, варијанте вулканског туфа погодне за обраду.[1] Такође су нађени стругач, криви нож и мало сечиво познато из старијих хоризоната винчанско-тордошке фазе. Коштане алатке су такође ретке, шила су изграђена од животињских костију и припадају типу већих ваљкастих алатки са кратким зашиљеним врхом. Пољопривредне алатке, мотике и усадници са рупом за уметање камених сочива су обрађене од јеленских рогова. Типови оруђа и оружја од камена и кости са Белетинаца и техника њихове обраде се уклапају у опште карактеристике материјалне културе насеља винчанско-плочиначке фазе које примају прве утицаје употребе метала.[1] Највише су заступљене дубоке зделе са извијеним вратом и наглашеним оштрим раменом, веће и мање зделе са увученим ободом, зделе са вишим или нижим вертикалним вратом и неколико фрагмената плитких здела са изливком. Облици судова са Белетинаца типолошки хронолошки одговарају керамици са локалитета винчанско-плочиначке фазе. Теракоте са овог локалитета представљају стојеће фигуре са птичијим лицем стубастог облика.[1] Нађени су такође антропоморфни и зооморфни амулети. На основу досадашњих истраживања на локалитету Белетинци констатовано је да остаци откривеног насеља припадају млађем периоду винчанско-плочничке фазе.[1] У централни регистар је уписан 17. новембра 2006. под бројем АН 149, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица 10. октобра 2006. под бројем АН 12.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Археолошки локалитет Белетинци”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-20.