Пећинци

Координате: 44° 54′ 19″ С; 19° 57′ 35″ И / 44.905333° С; 19.959833° И / 44.905333; 19.959833
С Википедије, слободне енциклопедије
Пећинци
Културни центар Пећинци
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2011.Пад 2581
 — густина153/km2
Географске карактеристике
Координате44° 54′ 19″ С; 19° 57′ 35″ И / 44.905333° С; 19.959833° И / 44.905333; 19.959833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина17,4 km2
Пећинци на карти Србије
Пећинци
Пећинци
Пећинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22410
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Пећинци су насеље и седиште општине Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2581 становника.

Пећинци су једино село које је општински центар у Срему. Изразито пољопривредно подручје, са значајним учешћем сточарства. Последњих година све више се развија повртарство, посебно производња бостана. Фабрика шећера је највеће привредно предузеће. Познати туристички локалитет је Обедска бара.

Овде се налази Српски музеј хлеба у Пећинцима.

Историја[уреди | уреди извор]

Први писани траг о насељу на месту данашњих Пећинаца је из 1416. Од тада, па све до 1702. има веома мало података. Село је било под Османским царством до мира у Пожаревцу (1718) када бива припојено Хабзбуршкој монархији. За време Хабзбуршке владавине, село је било у саставу Војне границе (од њеног успостављања до 1848. (и од 1849. до 1882. тј. до укидања војне границе), од 1848. до 1849. Пећинци су се налазили на територији Српске Војводине. Од укидања Војне границе село је прикључено сремском округу, Краљевине Хрватска-Славонија. По попису из 1910. село је имало већинско српско становништво.

После Првог светског рата Пећинци прво улазе у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, затим у састав Краљевине Србије да би на крају село ушло у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1918. до 1929. Пећинци се налазе у Сремском округу, а од 1929. до 1941. у Дунавској бановини.

Споменик жртвама фашистичког терора у парку у центру Пећинаца

Током Другог светског рата село је под управом НДХ. После рата постају део АП Војводине у саставу НР(СР) Србије. До 1960. налазе се у саставу Земунског среза, док је данашња територија општине подељена између неколико срезова. Од 1960.(после укидања срезова) оформљена је општина у данашњем облику.

Демографија[уреди | уреди извор]

Црква Светог Николе у Пећинцима

У насељу Пећинци живи 2119 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,8 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 881 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.276
1953. 1.299
1961. 1.414
1971. 1.700
1981. 2.232
1991. 2.422 2.406
2002. 2.659 2.691
2011. 2.581
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.479 93,23%
Роми
  
38 1,42%
Хрвати
  
17 0,63%
Црногорци
  
11 0,41%
Југословени
  
11 0,41%
Албанци
  
2 0,07%
Словаци
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
Македонци
  
1 0,03%
Власи
  
1 0,03%
Бугари
  
1 0,03%
непознато
  
5 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]