Атол Рокас

Координате: 3° 52′ 01″ Ј; 33° 49′ 01″ З / 3.867° Ј; 33.817° З / -3.867; -33.817
С Википедије, слободне енциклопедије
Атол Рокас
Atol das Rocas
Светионик на атолу Рокас
Атол Рокас на карти Бразила
Атол Рокас
Атол Рокас
Географија
Координате3° 52′ 01″ Ј; 33° 49′ 01″ З / 3.867° Ј; 33.817° З / -3.867; -33.817
Површина0,36 km2
Висина6 m
Администрација
БРА
Демографија
Становништво347
Густина ст.963,89 стан./km2
Атол Рокас
Atol das Rocas
Светска баштина Унеска
Званично имеБразилска острва у Атлантику: Фернандо де Нороња и Атол Рокас
МестоAtol das Rocas Biological Reserve, Рио Гранде до Норте, Бразил Уреди на Википодацима
Координате3° 51′ 59″ Ј; 33° 48′ 07″ З / 3.8664° Ј; 33.8019° З / -3.8664; -33.8019
Критеријумприродна: vii, ix, x
Референца1000.
Упис2001. (25. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1000

Атол Рокас (порт. Atol das Rocas) атол у Атлантском океану, припада бразилског држави Рио Гранде до Норте. Налази се око 260 километара североисточно од града Натал и 145 км северозападно од архипелага Фернандо де Нороња.

Географија атола[уреди | уреди извор]

Атол Рокас је вулканског порекла са коралним гребенима и врло је важан као хранилиште и мрестилиште туна, ајкула и других морских животиња. У време осеке атол се претвара у прекрасан крајолик са лагунама препун рибама [1].

Атол Рокас и острва Фернандо де Нороња су природни резервати укупне површине 422,7 м² и чини више од 50% јужноатлантских острвских површина, па су пресудни за одржавање биоразноликости целог јужног Атлантика. Због тога су заједно уписани на Унесков списак места светске баштине 2001. године [2].

Атол је дуг 3,7 и широк 2,5 км, а његова лагуна је дубока 1-6 м и има површину од 7,5 км². Највиша тачка је пешчани нанос висине 3-6 м (зависно од плиме и осеке), док је остала површина острва прекривена зељастим биљкама отпорним на со, грмовима и малобројним палмама међу којима обитавају ракови, пауци, шкорпије, инсекти и велик број различитих врста птица. Око атола живи велики број морских корњача, ајкула и делфина.

Захваљујући својој забачености атол је готово недирнут људским деловањем. Једина грађевина на острву је светионик бразилске војске из 1960-их који се налази на крају залива Фарол, у близини рушевине старог светионика из 1933. године.

Извори[уреди | уреди извор]