Атол Рокас
Atol das Rocas | |
---|---|
Географија | |
Координате | 3° 52′ 01″ Ј; 33° 49′ 01″ З / 3.867° Ј; 33.817° З 3° 52′ 01″ Ј; 33° 49′ 01″ З / 3.867° Ј; 33.817° З |
Површина | 0,36 km2 |
Висина | 6 m |
Администрација | |
БРА | |
Демографија | |
Становништво | 347 |
Густина ст. | 963,89 стан./km2 |
Атол Рокас Atol das Rocas | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Бразилска острва у Атлантику: Фернандо де Нороња и Атол Рокас |
Место | Atol das Rocas Biological Reserve, Рио Гранде до Норте, Бразил |
Координате | 3° 51′ 59″ Ј; 33° 48′ 07″ З / 3.8664° Ј; 33.8019° З |
Критеријум | природна: vii, ix, x |
Референца | 1000. |
Упис | 2001. (25. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1000 |
Атол Рокас (порт. Atol das Rocas) атол у Атлантском океану, припада бразилског држави Рио Гранде до Норте. Налази се око 260 километара североисточно од града Натал и 145 км северозападно од архипелага Фернандо де Нороња.
Географија атола
[уреди | уреди извор]Атол Рокас је вулканског порекла са коралним гребенима и врло је важан као хранилиште и мрестилиште туна, ајкула и других морских животиња. У време осеке атол се претвара у прекрасан крајолик са лагунама препун рибама[1].
Атол Рокас и острва Фернандо де Нороња су природни резервати укупне површине 422,7 м² и чини више од 50% јужноатлантских острвских површина, па су пресудни за одржавање биоразноликости целог јужног Атлантика. Због тога су заједно уписани на Унесков списак места светске баштине 2001. године[2].
Атол је дуг 3,7 и широк 2,5 км, а његова лагуна је дубока 1-6 м и има површину од 7,5 км². Највиша тачка је пешчани нанос висине 3-6 м (зависно од плиме и осеке), док је остала површина острва прекривена зељастим биљкама отпорним на со, грмовима и малобројним палмама међу којима обитавају ракови, пауци, шкорпије, инсекти и велик број различитих врста птица. Око атола живи велики број морских корњача, ајкула и делфина.
Захваљујући својој забачености атол је готово недирнут људским деловањем. Једина грађевина на острву је светионик бразилске војске из 1960-их који се налази на крају залива Фарол, у близини рушевине старог светионика из 1933. године.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ World Heritage Marine Programme 18. фебруар 2012.
- ^ „World Heritage Committee Inscribes 31 New Sites on the World Heritage List”. UNESCO. Приступљено 18. 2. 2012.