Бели анђео
Бели анђео је део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.
На слици је приказан сам Анђео Господњи, обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.
Фреска се налази на јужном зиду западног травеја и настала у 13. веку као рад непознатих аутора Грка, школованих у Цариграду, Никеји и Солуну. У 16. веку је преко ње насликана друга фреска па је Бели анђео био сакривен све до 20. века када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.
Слика је била другог у историји али првог јавног преноса преко Telstar сателита, 23. јула 1962. године.[1][2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ https://fakenews.rs/2020/07/19/beli-andeo-nije-poslat-u-svemir/
- ^ http://www.aparchive.com/metadata/TELSTAR-SOUND/97a78646c2e14eee81a5297b17bdb4d1?query=telstar¤t=8&orderBy=OldestFirst&hits=36&referrer=search&search=%2Fsearch%3Fquery%3Dtelstar%26startd%3D%26endd%3D%26orderBy%3DOldestfirst%26from%3D1%26allFilters%3D%26g2ItemId%3D&allFilters=&productType=IncludedProducts&page=1&b=bdb4d1
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Војислав Ј. Ђурић, Историја српске културе - Сликарство у средњем веку, Дечје новине, Горњи Милановац, Удружење издавача и књижара Југославије, Београд, 1996.
