Пређи на садржај

Бернар де Вантадур

С Википедије, слободне енциклопедије
Бернар де Вантадур приказан у средњовековној види

Бернар де Вантадур познат и као Бертран де Вентадорн био је истакнути француски трубадур класичног доба поезије трубадура, композитор и песник. Рођен је 1135. године a умро 1194. године. Данас се сматра да је „мајстор певач” развио кансоне у формализованијем стилу који је омогућио изненадне заокрете.[1] Упамћен је по мајсторству и популаризацији тробар леу стила, као и по својим плодним кансонима, који су помогли у дефинисању жанра и успостављању „класичне” форме дворске љубавне поезије, која се опонаша и репродукује кроз преостали век и пола трубадурске активности.[1][2]

Бернар је био познат по томе што је у једном тренутку могао приказати своју жену као божанског заступника, а затим, изненада, као Ева — узрок човековог првороднох греха. Ова дихотомија у његовом раду приказана је у „грациозном, духовитом и полираном” медију.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бернар де Вантадур живео је типичним трубадурским животом. Син слуге у замку грофа Вантадура на југу Француске прославио се компоновањем класичних дворских љубавних песама.

Компоновање је изучио у служби свог мецене, грофа Ебла III Вантадурског, и прве песме посветио је његовој супрузи Маргерити. По свему судећи, Бернар је подлегао чарима својих стихова и био је принуђен да побегне из Вантадура чим се открило да је заљубљен у грофицу. Касније је пропутовао Француску и посетио Енглеску као део пратње Елеоноре Аквитанске. Сачувано је око 45 његових песама, од којих је половина садржала и музичку пратњу.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Wilhelm, James J. "Lyrics of the Middle Ages" (46).
  2. ^ „Troubadour Bernard de Ventadour”. limousinmedieval (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Aubrey, Elizabeth (1996). The Music of the Troubadours. Indianapolis: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21389-1. . (језик: енглески)
  • Boase, Roger (1977). The Origin and Meaning of Courtly Love: A Critical Study of European Scholarship. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-87471-950-5. . (језик: енглески)
  • Herman, Mark and Ronnie Apter, trans (1999). A Bilingual Edition of the Love Songs of Bernart de Ventadorn in Occitan and English: Sugar and Salt. Ceredigion: Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-8009-4. . (језик: енглески)
  • Hoppin, Richard H. (1978). Medieval Music. New York: W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-09090-1. . (језик: енглески)
  • Ippolito, Marguerite-Marie (2001). Bernard de Ventadour: troubadour limousin du XIIe: prince de l'amour et de la poésie romane. Paris: L'Harmattan. ISBN 978-2-7475-0017-3. . (језик: француски)
  • Lazar, Moshé, ed. (1966). Bernart de Ventadour: Chansons d'Amour. Paris: Klincksieck. (језик: француски)
  • Merwin, W. S. (2002). The Mays of Ventadorn. National Geographic Society. ISBN 978-0-7922-6538-2. 
  • Roche, Jerome (1980). "Bernart de Ventadorn." The New Grove Dictionary of Music and Musicians, 20 vols., ed. . Stanley Sadie. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-174-9. . (језик: енглески)
  • Бленкинсоп, Ијан; Деј, Кику; Грант, Реџ; Хејз, Малколм; Хауард, Кит; Ингам, Крис; Кимберли, Кит; Најтон, Тес; Милтон, Мет; Макалум, Џени; Мос, Крис; Стајнс, Џо; Старок, Сузан; Тимс, Оливер; Ворд, Грег (17. 10. 2013). Music: The Definitive Visual History. Dorling Kindersley Limited, 2013. стр. 16. ISBN 978-14-0935-004-0. Приступљено 26. 12. 2018.  (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бернар_де_Вантадур&oldid=28551395”