Волтер Сидни Адамс
Волтер Сидни Адамс | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 20. децембар 1876. |
Место рођења | Антиохија, Сирија |
Датум смрти | 11. мај 1956.79 год.) ( |
Место смрти | Пасадена, Калифорнија, САД |
Образовање | Колеџ Дартмут |
Научни рад | |
Поље | астрономија, математика и физика |
Познат по | истраживању звезданог спектра |
Волтер Сидни Адамс (енгл. Walter Sydney Adams; Антиохија, 20. децембар 1876 — Пасадена, 11. мај 1956) је био амерички астроном.[1][2][3][4][5]
Живот и дело
[уреди | уреди извор]Адамс је рођен у Антиохији у Сирији, од оца Лусијена Харпера Адамса и мајке Ненси Доранс Френсис Адамс, мисионара,[6] и доведен је у Сједињене Америчке Државе 1885. године.[1] Дипломирао је на колеџу Дартмут 1898. године, а затим је наставио своје образовање у Немачкој. Након повратка у Сједињене Америчке Државе, отпочео је своју астрономску каријеру која је кулминирала након његовог постављања за директора опсерваторије Маунт Вилсон.
Његово примарно интересовање је било бављење звезданим спектром. Радио је на соларној спектроскопији и копроналазач је везе између релативних интензитета одређених спектралних линија и апсолутне величине звезда. Успео је да прикаже да се спектар може користити ради одређивања да ли је звезда џин или патуљак. Године 1915. је почео да проучава пратиоца Сиријуса, те је открио да упркос томе што је мало већа од Земље, површина звезде је светлија по јединици површине од Сунца, и скоро а је исте масе.[7] Звезде тог типа су касније добиле назив бели патуљци. Заједно са Теодором Данхамом, открио је снажну присутност угљен-диоксида у инфрацрвеном спектру Венере.
Адамс је умро у 79. години у Пасадени, у Калифорнији.
Награде и почасти
[уреди | уреди извор]Награде и почасти
- Златна медаља Краљевског астрономског друштва (1917)[8]
- Медаља Хенри Дрејпер додељена од стране Националне академије наука (1918)[9]
- Сарадник Америчке академије уметности и наука (1922)[10]
- Брус медаља (1928)[11][12]
- Џенсен медаља Француске академије наука (1934)
- Страни члан Краљевског друштва (1950)[1]
- Хенри Норис Расел звање предавача (1947)
Названо по њему
- Астероид 3145 Волтер Адамс.
- Кратер на Месецу.
- Кратер Адамс на Месецу је заједнички назван по њему, Џон Кучу Адамсу и Чарлсу Хичкоку Адамсу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Walter Sydney Adams, 1876-1956”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 2: 1—18. 1956. S2CID 129593096. doi:10.1098/rsbm.1956.0001.
- ^ MNRAS 117 (1957) 243
- ^ Obs 76 (1956) 139
- ^ PASP 68 (1956) 285
- ^ Wright, Helen (1970). „Adams, Walter Sydney”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 54—58. ISBN 978-0-684-10114-9.
- ^ „Walter Sydney Adams Papers :: American Philosophical Society”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2015. г. Приступљено 28. 08. 2018.
- ^ Ф. Весмаел, Коментар о Адамсовим прорачунима гравитационе промене Сиријуса Б, Краљевско астрономско друштво, Журнал Квортерли (ISSN 0035-8738), 26, септ. 1985, pp. 273–278
- ^ Додељивање Златне медаље КАД-а
- ^ „Медаља Хенри”. Национална академија наука. Приступљено 19. 02. 2011.
- ^ „Књига чланова, 1780-2010: Глава A” (PDF). Америчка академија уметности и наука. Приступљено 06. 04. 2011.
- ^ Страница Брус медаље
- ^ Додељивање Брус медаље