Горња Ластва
Горња Ластва | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Тиват |
Становништво | |
— 2011. | 6 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 27′ 08″ С; 18° 42′ 16″ И / 42.452333° С; 18.7045° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 961 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | TV |
Горња Ластва је насеље у општини Тиват у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 6 становника (према попису из 1991. било је 13 становника).
Горња Ластва је мало место у Боки которској медитеранског типа, на брду Врмац који раздваја тиватски и которски залив. Налази се на 300 метара надморске висине и удаљена је 3 километра, локалним асфалтним путем, од јадранске магистрале. Смештена је на осунчаној падини брда Врмац са погледом на тиватски залив и даље, преко полуострва Луштица, на отворено море. Насеље на томе месту постоји од давнина.
Историја
[уреди | уреди извор]Од настанка насеља, камене куће су грађене и разграђиване да би се на њиховом месту градиле нове, савременије. Многе куће су временом напуштене и међе урушене, али аутентичност традиционалног начина градње и укупног амбијента није ничим нарушена. Данас најбоље очуване и најмаркантније куће у насељу потичу углавном из XIX века. Из истога је доба и млин за маслине у којем се до данас није ништа променило, а маслине се још увек мељу као некада - млин покреће људска снага.
Жупна црква свете Марије грађена је у XIV веку и у њој су бројне и вредни уметнички предмети: олтар од разнобојног мермера, олтарна пала са сликом Богородичина рођења, за коју се вјерује да је дело венецијанског сликара Андреа Тревисана, романички златни крст, олтарна слика звана Госпа од Ловрата, а још старија је црква светога Вида која је подигнута у IX стољећу и налази се на врху истоименога брда изнад Горње Ластве.
Горња Ластва је у време свога пунога живота, у првој половини XX века, имала око 500 становника и више од 100 стамбених кућа. Била је економски заокружен систем, становништво је гајило стоку и обрађивало земљу тако да је производило хране довољно за своје потребе. У селу је било седам млинова за маслине, једна воденица за жито, 12 гувна, 24 почула (бунара) и 5 каптажа за воду. На околним су падинама били виногради, маслињаци, воћњаци. Горња је Ластва била организована у своју општину до Другог светског рата, имала је школу од 1845. године, жупника, и „Хрватско тамбурашко друштво“.[1] Лазар Томановић спомиње брдо Свете Петке у Боки которској. Изнад Ластве је брдо Грлице, иза кога се види још више брдо Свете Петке, где су развалине, вероватно истоимене цркве. [2] Ластовљани су били добри занатлије, посебно зидари. Многи су навигавали - пловили на бокељским бродовима.
После Другог светског рата, Горња Ластва, бележи стални пад броја становника. Становништво се сели ближе мору, односно радном месту, најчешће у Доњу Ластву или у Тиват. Већина Ластовљан данас живе углавном у Доњој Ластви и Тивту.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Горња Ластва живи 6 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,7 година (31,5 код мушкараца и 66,3 код жена). У насељу има 4 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,50.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 0 | ||
75—79 | 0 | 0 | ||
70—74 | 0 | 2 | ||
65—69 | 0 | 0 | ||
60—64 | 0 | 1 | ||
55—59 | 0 | 0 | ||
50—54 | 0 | 1 | ||
45—49 | 0 | 0 | ||
40—44 | 0 | 0 | ||
35—39 | 1 | 0 | ||
30—34 | 0 | 0 | ||
25—29 | 0 | 0 | ||
20—24 | 1 | 0 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 0 | 0 | ||
0—4 | 0 | 0 | ||
Просек : | 0 | 0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 4 | 2 | 0 | 2 | 0 | 0 |
УКУПНО | 6 | 4 | 0 | 2 | 0 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Културни живот Горње Ластве”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2011. г. Приступљено 16. 03. 2012.
- ^ Томановић 2007, стр. 411.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература
[уреди | уреди извор]- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.