Пређи на садржај

Дивљи пелин

С Википедије, слободне енциклопедије

Дивљи пелин
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Mangnoliopsida (Eudicota)
Ред:
Породица:
Главочике (Asteraceae)
Род:
Пелин (Artemisia)
Биномно име
Artemisia vulgaris

Дивљи пелин или (црни) пелен (лат. Artemisia vulgaris), је дивља биљка из породице главочика (Asteraceae), космополит умерене зоне.

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Вишегодишња коровска биљка, висока 40–200 cm. Стабло са дрвенастом основом, усправно, густо гранато и чврсто, црвено-смеђе боје. Наизменични, перасти листови с горње стране тамнозелени, голи, одоздо бело памучасто маљави (ова одлика разликује га од осталих пелина). Приземни листови немају дршке док су горњи листови смештени на дугачким дршкама.[1] Цветови немају латице, скупљени су у дугим и густим, смеђежутим метличастим цвастима. Цветови су двополни. Главице јајасте, 3–4 mm дуге, 2–3 mm широке, отпадају у току лета. Број семена је огроман, око 700.000.[1] Цвета у току јула, августа и септембра.

Ареал распрострањености

[уреди | уреди извор]

Аутохтоно расте на подручју Европе, Азије и Северне Африке.[1]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Расте свуда поред путева, на ораницама, ливадама, уз међе и на запуштеним местима, од низина па све до субалпског појаса. Лековита је и ароматична, користи се и као зачин. Алергена је биљка.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Цветови и листови се користе као додатак јелима. Помажу и код проблема са исхраном, варењем, анксиозности.[1] Коришћење је ограничено због токсичности састојка који се зове тујон.[1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Divlji pelin (Artemisia vulgaris)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-08-05. Приступљено 2019-08-30. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • The Plant List Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2019) (2013). Version 1.1. Royal Botanic Gardens–Kew–Missouri Botanical Garden
  • Младен Јосифовић, Милоје Р. Сарић, eds. (1970—1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
  • Академик Милоје Р. Сарић, уредник (1989): Лековите биљке СР Србије, САНУ - Београд.
  • Trinajstić Ivo (skripta): Sistematika bilja, Šumarski fakultet u Zagrebu
  • Ljubiša Grlić (1980): Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb
  • Ружица Игић, Драгана Вуков (2000): Практикум из систематике виших биљака, Универзитет у Новом Саду, ПМФ. Нови Сад
  • Татић Б., Блечић В., (2002): Систематика и филогенија виших биљака, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
  • Проф. др Радиша Јанчић (2010): Речник ботаничких морфолошких појмова, вансеријско издање САНУ.
  • T. G. Tutin, ed. (1964—1993): Flora Europaea, Cambridge University Press.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]