Пређи на садржај

Други доњи секутић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стални зуби човјека
Други доњи секутић
Други доњи секутић
Други доњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице

Доњи други (латерални) секутићdens incisivus secundus inferior је други зуб од медијалне линије у оба квадранта доњег денталног лука. У контакту је са доњим центалним секутићем и доњим очњаком, а оклудира са секутићима из горње вилице. Веома подсећа на централни секутић, од кога је нешто већи и показује правилан знак угла и лука и мезијални нагиб корена (што значи да се код њега није задржала билатерална симетрија). Овај зуб има значајну улогу у мастикацији и функционише као „покретно сечиво“ дентиције. Постоје два доња латерална секутића, која се обележавају на следећи начин:

  • стални доњи десни други секутић – 42;
  • стални доњи леви други секутић – 32.

Круна овог зуба има облик длета и веома подсећа на круну првог секутића од које је мало виша и шира. Описује се из пет различитих аспеката: лабијалног, линвалног, два проксимална и инцизалног.

Лабијални аспект

[уреди | уреди извор]

Лабијална површина има облик правоугаоника и благо је конвексна у цервикалној трећини, док су средња и инцизална трећина углавном равне. Преклопне линије и лабијалне развојне депресије (карактеристичне за горње секутиће) овде су ретко присутне.

Мезијални и дистални профил су равни, са контактним зонама у инцизалној трећини и веома су слични, с тим што је дистални профил незнатно краћи. На инцизалној ивици новоизниклих зуба могу се уочити кумулуси (овалне екстензије глеђи), који временом нестају. Инцизална ивица је нагнута цервикално и дистално (правилан знак угла), за разлику од централног секутића, што се користи за њихово разликовање. Цервикална линија је конвексна према апексу корена.

Лингвални аспект

[уреди | уреди извор]

Лингвална површина има облик троугла и ужа је од лабијалне (због конвергенције проксималних површина). Она је равна или благо конкавна, осим у цервикалној трећини која је представљена слабо израженим цингулумом, и као код осталих секутића показује лингвалну јаму (лат. fossa lingualis s. dentalis). Цингулум је више нагнут дистално и, као и маргинални гребенови, слабо је изражен. Цервикална линија је слична као код лабијалне површине.

Проксимални аспект

[уреди | уреди извор]

Проксималне површине су троуглстог облика и конвергују орално и ка врату зуба. Мезијална и дистална површина су веома сличне, осим што је дистална незнатно краћа и има цервикалније локализовану контактну зону.

Лабијални профил је умерено конвексан, а лингвални конкаван у средњој и инцизалној трећини, а конвексан у цервикалној. Цервикална линија је испупчена према сечивној ивици.

Инцизални аспект

[уреди | уреди извор]

Посматран са инцизалног аспекта зуб има четвороугаону форму. За разлику од доњег првог секутића, инцизални гребен није раван у мезиодисталном правцу, а и цингулум је померен дистално. Ово се користи за њихово разликовање.

Врат зуба (лат. collum dentis) садржи глеђно-цементни спој (цервикалну линију) који је конвексног облика на све четири површине.

Корен зуба (лат. radix dentis) је једнокрак и нешто је дужи, шири и масивнији од корена централног секутића. Има облик купе и благо је нагнут дистално (знак корена) и шири је у вестибуло-оралном правцу. На бочним странама присутна је лонгитудинална бразда, при чему је дистална боље изражена. На попречном пресеку корен је најчешће овалног облика.

Димензије

[уреди | уреди извор]
Други доњи секутић
Мезио-дистална ширина Лабио-лингвална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
5,5 mm 6,5 mm 9,5 mm 14,0 mm 23,5 mm

Развој зуба

[уреди | уреди извор]
Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена
3 - 4 месеца 4 - 5 година 7 - 8 година 10 година

Варијације

[уреди | уреди извор]

Варијације и аномалије овог зуба су аналогне варијацијама централног секутића, и односе се на:

  • степен инклинације (нагиба) лабијалне површине,
  • изглед кумулуса и
  • закривљеност или бифуркацију корена.

Референце

[уреди | уреди извор]
  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000) ISBN 978-86-7549-175-0;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001) ISBN 978-86-17-08912-0;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001) ISBN 978-86-7330-139-6, COBISS-ID 94080780;