Душан Јевтовић (сликар)

Душан Јевтовић
Душан Јевтовић
	портрет уметника
Лични подаци
Пуно име	Душан Јевтовић
Датум рођења	9. август 1925.
Место рођења	Горња Трнава, Краљевина СХС
Датум смрти	6. октобар 2011. (86 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Уметнички рад
Поље	сликарство
Правац	наивна уметност
Најважнија дела	Зимске свадбе, 1986; Лето у мом селу 1986; (МНМУ, Јагодина)

Душан Јевтовић (Горња Трнава, 9. август 1925 – Београд, 6. октобар 2011) био је српски сликар, светски класик наивне уметности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1925. године у селу Горња Трнава код Прокупља. Сликарством се бавио од 1956. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Умро је 2011. године у Београду. ^[1]

Стил[уреди | уреди извор]

Народни обичаји, славе, светковине, непогоде, несреће, уопште људско трајање у земаљском простору, у преплетима фризова људи изражених гестова, метафора су колективног духа, сваколике снаге људског мноштва у добру и у злу. Коњи: бели, жути, црвени, пропети на небу боје рубина, представлјају симбол снаге живота или пак немани као симбол зла. На његовим сликама вечити су контрапункти: борба људског и надљудског, добра и зла. На десетине портрета људских групација повезано је најразноврснијим догађајима. Осећај за покрет и распоред маса указују на урођени смисао за композицију. Њихови гестови, одећа и обичаји откривају специфичност краја, људи у екстатичном расположењу. ^[2]

Изложбе и награде[уреди | уреди извор]

У протеклих 50 година створио је обимно сликарско дело и сврстао се у најзначајније наивне уметнике света. Излагао је на репрезентативним југословенским изложбама у земљи и иностранству: Салони и Бијенала наивне уметности у Јагодини, Минхен (1968), Рим и Токио (1971), Париз (1973, 1988, 2007), Лондон (1973), Беч (1985), Галерија САНУ, Београд (2003), Софија (2007), Будимпешта (2008), као и на значајним међународним изложбама - Лугано (1969), Наиви (1970, 1973, 1977...). Добитник је низа признања за свој рад од којих је најзначајнија Награда за укупан уметнички рад (1987); Велика награда 9. и 12. Бијенала (1999, 2005). ^[1]