Животиње у исламу
| Овај чланак је део серије о исламу |
| Ислам |
|---|
 |
Према исламу, људским бићима је дозвољено да користе животиње, али само ако се поштују права животиња. Власник животиње мора учинити све у корист животиње. Ако власник не изврши своје дужности за животињу, животиња одлази некоме другом. Дужности које људи имају према животињама у исламу засноване су на Кур'ану, сунету и традицијама.[1]
Заштита живота животиња[уреди | уреди извор]
Заштита животиња важнија је од испуњења верских обавеза у посебним околностима.[1] (... да ко год убије душу осим за душу или за корупцију [учињену] у земљи - као да је потпуно убио човечанство. А ко спаси једну - то је као да је потпуно спасио човечанство ... )[2][3]
Заштита физичког здравља животиња[уреди | уреди извор]
Озлеђивање, онемогућавање, или изрезивање органа било којој животињи строго је забрањено.[1] Муслимани не смеју коњу одрезати чело, гриву или реп, јер се верује да у предњем делу има доброте; грива му пружа топлину и репом уклања инсекте.
Заштита сексуалног здравља животиња[уреди | уреди извор]
Муслиманима није дозвољено да врше радње као што је укрштање (као у инбреедингу) животиња.[1] Мухамед је забранио људима да кастрирају животиње (без разлога).[4]
Спречавање окрутности и злостављања животиња[уреди | уреди извор]
Муслиманима није дозвољено узнемиравати и злоупотребљавати животиње, што укључује и отмицу листа из мрављих уста.[5] Муслимани немају право жигосати животиње,[6] тегнити животиње или разапињати животиње пре убијања,[7] или палити животиње чак и ако наносе штету људима.[8] Људи би требало да добију животињско месо брзим клањем[8] и да избегавају сечење по дужини.[9] У исламском клању кичмена мождина се не може сломити. Уклањање вуне са животиња је забрањено јер то узрокује њихову рањивост.[1]
Избегавање кажњавања животиња[уреди | уреди извор]
Муслимани не могу користити никакву опрему која повређује животињу (тј. тући их у циркуској представи, приморавати их да носе тешке терете или трчати екстремним брзинама на тркама) чак ни за обуку.[10] Изложеност звуку је такође регулисана.[1]
Пружање намирница[уреди | уреди извор]
Муслимани су дужни осигурати храну и воду за сваку животињу коју виде, чак и ако животиња не припада њима. Приликом пружања хране и воде узимају се у обзир квалитет намирница[11] и износ залиха на основу стања и локације животиње.[1]
Обезбеђивање санитарних услова[уреди | уреди извор]
- Здравље животиња мора се поштовати, заједно са храном, водом, и склоништем.[1][8]
- У случају болести, од муслимана се очекује да плате негу и лекове.[1]
- Са исламског гледишта, одговарајуће склониште за животињу има три карактеристике:
- Одговара потребама животиње и не треба их стављати у нехигијенско стање под изговором да их не разумеју.
- Одговара физичким потребама животиње и њеном здрављу и штити је од хладноће и топлоте.[12]
- Становање животиња не би требало да загађује животну средину или шири болести на друге организме.[1]
- У исламу се права животиња поштују и у животу и у смрти. Тела животиња се никада не смеју користити у злонамерне сврхе.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Animals Welfare Acts and Utilization Limits in Islam”. Al-Islam.org (на језику: енглески). 2015-04-01. Приступљено 2021-08-20.
- ^ „The Quran, sura 5, verse 32”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2021-08-20.
- ^ Bukhārī, Muḥammad ibn Ismāʻīl (2005). Al-Adab Al-Mufrad : a code for everyday living : the example of the early Muslims. Iqbal Ahmad Azami, UK Islamic Academy. Leicester: UK Islamic Academy. ISBN 1-872531-13-X. OCLC 123173830.
- ^ Shawkani, Abu 'Abd Allah Muhammad Ibn 'Ali Ibn Muh (2013). Nayl al-awtar min ahadith sayyid al-akhyar. [Place of publication not identified]: Turath For Solutions. ISBN 9957-640-93-3. OCLC 927107731.
- ^ Kulaynī, Muḥammad ibn Yaʻqūb,? (2015). Al-Kafi : English translation. Muhammad, Shaikh Sarwar (Second edition изд.). New York. ISBN 978-0-9914308-6-4. OCLC 953698252.
- ^ Muttaqi, 'Ala' Al-Din 'Ali Ibn Husam Al-Din Ibn 'A (2013). Kanz al-'ummal fi sunan al-aqwal wa-al-af'al (на језику: арапски). Turath For Solutions. ISBN 978-9957-67-246-1.
- ^ al-Majlisi, al-'Allama. Al-Mahasin. pp. 243–244.
- ^ а б в al-Barqi, Ahmad b. Muhammad b. Khalid. Bihar al-anwar
- ^ Shahid al-Thani, Zayn al-Din ibn Ali ibn Ahmad. Masalik al-afham ila tanqih shara'i ' al-Islam. p. 11/490.
- ^ „Almurtaza » Tafsil Wasail Al-shia Ila Tahsil Masaeel ash-sharia(16)” (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-20.
- ^ Mirza Husayn Nuri. Mustadrak al-Wasa'il wa Mustanbit al-Masa'il. p. 17/51.
- ^ „Illal Al Sharaie |” (на језику: енглески). 2014-07-18. Приступљено 2021-08-20.