Пређи на садржај

Звучни ретрофлексни фрикатив

С Википедије, слободне енциклопедије

Звучни савијени или ретрофлексни фрикатив јесте сугласник који се користи у мањем броју говорних језика. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /ʐ/.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:

  • Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
  • Место артикулације је ретрофлексно што значи да је врх језика благо закривљен, а иначе је положај језика посталвеоларан, али без палатализације.
  • Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.

Примери језика где се јавља ова фонема:

Језик Реч ИПА Значење Напомене
абхаски абжа [ˈabʐa] 'половина'
адигејски жъы О овој звучној датотеци [ʐə]  'стар'
кинески мандарински ròu О овој звучној датотеци [ʐoʊ̯˥˩]  'месо' Може бити и савијени апроксимант ([ɻ])
ферјарски renn [ʐɛn] 'трчати'
маритијел мари тјевин [wiˈɲaʐu] 'они се смеју'
паштунски јужни дијалект تږى [ˈtəʐai] 'жедан'
пољски Standard[1] żona О овој звучној датотеци [ˈʐ̠ɔn̪ä]  'жена'
југоисточни кујавски дијалекти[2] zapłacił [ʐäˈpwät͡ɕiw] 'платио је' Појединин говорници.
мазовски дијалекат[3]
руски[1] кожа О овој звучној датотеци [ˈko̞ʐə]  'кожа'
српски жут / žut [ʐûːt̪] 'жут'
сицилијански riccu [ˈʐikːu] 'богат'
словачки[4] žabka [ˈʐapka] 'жаба'
запотечки[5] ? [ʐan] 'дно'
торвали[6] ? [ʂuʐ] 'право'
убихски [ʐa] 'дрво за потпалу'
вијетнамски јужни дијалекти rô [ʐow] 'дијамант'
нуосу ry [ʐʐ̩˧] 'трава'

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Hamann 2004, стр. 65
  2. ^ „Gwary polskie - Gwara regionu[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 13. 05. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ „Gwary polskie - Szadzenie[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 13. 05. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Hanulíková & Hamann 2010, стр. 374
  5. ^ Merrill 2008, стр. 109
  6. ^ Lunsford 2001, стр. 16–20