Иван Антић
Иван Антић | |
---|---|
![]() Иван Антић | |
Датум рођења | 3. децембар 1923. |
Место рођења | Београд![]() |
Датум смрти | 25. новембар 2005.81 год.) ( |
Место смрти | Београд![]() |
Иван Антић (Београд, 3. децембар 1923 — Београд, 25. новембар 2005) је био српски архитекта и академик САНУ и професор Архитектонског факултета у Београду један од најбољих послератних архитеката у Југославији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Студирао је архитектуру у Београду од 1945. до 1950. године. Најпре је радио у Југопројекту, а од 1957. године је дошао на Архитектонски факултет у Београду најпре као асистент, а од 1973. као редовни професор. Био је члан дописни члан САНУ од 1976. и редовни од 1983. Његови радови се одликују прецизношћу и јасним пропорцијама.
Главна дела пројектовао је са арх. Иванком Распоповић: Музеј савремене уметности у Београду (Октобарска награда 1965. године), Спомен-музеј „21. октобар“ Крагујевац, стамбени солитери на Булевару револуције, Дом пионира у Београду, управна зграда Фабрике „Вискоза” у Лозници, Дом културе „Политика” у Крупњу и др.
Галерија[уреди | уреди извор]
Музеј савремене уметности на Новом Београду
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978.