Пређи на садржај

Иван Демјањук

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Демјањук
Демјањук у својој Травники картици, 1940-те.
Лични подаци
Пуно имеИван Николајевич Демјањук
Датум рођења(1920-04-03)3. април 1920.
Место рођењаБердичив, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република
Датум смрти17. март 2012.(2012-03-17) (91 год.)
Место смртиБад Фајлнбах, Баварска, Немачка
Породица
СупружнициВера Ковлова
Деца3
Криминални подаци
ОптужбеИзраел (одбачено)
  • Ратни злочини
  • Злочини против човечности
  • Злочини против јеврејског народа

Немачка (није коначно)

КазнаИзраел

Смрт (одбачено) Немачка

5 година затвора (није коначна)
СтатусПреминуо

Иван Николајевич Демјањук (укр. Дем'янюк Іван Миколайович; Дубовије Махаринци, 3. април 1920 — Бад Фајлнбах, 17. март 2012) био је Американац украјинског порекла који је служио као Травники и чувар нацистичких логора у логору Собибор, Мајданек и Флосенбирг.[1] Демјањук је постао центар глобалне медијске пажње 1980-их, када му је суђено у Израелу након што је погрешно идентификован као „Иван Грозни“, озлоглашени окрутни чувар у логору за истребљење Треблинка. 1993. пресуда је укинута. Непосредно пре смрти, суђено му је и осуђен је у Немачкој као саучесник у 28.060 убистава која су се догодила током његове службе у Собибору.

Рођен у Совјетској Украјини, Демјањук је преживео Холодомор као дете и регрутовао се у Црвену армију 1940. Борио се у Другом светском рату и заробљен од Немаца у пролеће 1942. Немци су га регрутовали и обучавали у концентрационом логору, који ће даље бити познат као логор смрти Собибор и најмање још два концентрациона логора. После рата оженио се женом коју је упознао у логору за расељена лица у Западној Немачкој, и емигрирао са њом и њиховом ћерком у Сједињене Државе.[2] Настанили су се у Севен Хилсу у Охају, где је радио у фабрици аутомобила и подигао троје деце. Демјањук је постао амерички држављанин 1958. године.

Демјањук је 1977. оптужен да је био Травничанин. На основу сведочења очевидаца преживелих Холокауста у Израелу, погрешно је идентификован као озлоглашени Иван Грозни из Треблинке.[3] Демјањук је 1986. изручен Израелу ради суђења. Демјањук је 1988. осуђен на смрт. Он је остао при својој невиности, тврдећи да се ради о погрешном идентитету. Израелски Врховни суд је 1993. године поништио пресуду на основу нових доказа који су довели сумњу у његов идентитет као Ивана Грозног.[4] Иако су се судије сложиле да постоји довољно доказа који показују да је Демјањук служио у Собибору, Израел је одбио кривично гоњење. У септембру 1993. Демјањуку је дозвољено да се врати у Охајо. Године 1999. амерички тужиоци су поново тражили да депортују Демјањука због тога што је био чувар концентрационог логора, а држављанство му је одузето 2002. године. Немачка је 2009. године затражила његово изручење за више од 27.900 тачака оптужнице за саучесништво у убиству: по једну за сваку особу убијену у Собибору у време када је наводно тамо служио као стражар.[5] Исте године је депортован из САД у Немачку. 2011. године је осуђен на пет година затвора.[6][7]

Према речима правника Лоренса Дагласа, упркос озбиљним погрешним корацима на том путу, немачка пресуда је довела случај „до достојног и праведног окончања“. Након пресуде, Демјањук је пуштен на слободу до жалбе. Живео је у немачком старачком дому у Бад Фајлнбаху, где је и умро 2012.[8] Пошто је умро пре него што је могла бити донета коначна пресуда по његовој жалби, према немачком закону, Демјањук остаје технички невин.[9] Године 2020. објављен је албум са фотографијама чувара Собибора Јохана Нимана; неки историчари сугеришу да је стражар који се појављује на две фотографије можда био Демјањук.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Douglas, Lawrence (2016). The Right Wrong Man: John Demjanjuk and the Last Great Nazi War Crimes Trial. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-17825-7. стр. 124.
  2. ^ Sturcke, James (2009-05-12). „Timeline: John Demjanjuk”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-04-27. 
  3. ^ Fyler, Boaz (2012-03-17). „Israeli judge: Demjanjuk was 'Ivan the Terrible'”. Ynetnews (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-27. 
  4. ^ Hedges, Chris (1993-08-12). „Israel Recommends That Demjanjuk Be Released”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-04-27. 
  5. ^ Fischer, Sebastian; Neumann, Conny (2009-05-12). „Alleged Nazi Guard Deported: Demjanjuk Lands in Munich”. Der Spiegel (на језику: енглески). ISSN 2195-1349. Приступљено 2024-04-27. 
  6. ^ „Demjanjuk en route to Germany - UPI.com”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-27. 
  7. ^ Kulish, Nicholas (2009-05-12). „Accused Nazi Arrives in Munich”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-04-27. 
  8. ^ Ewing, Jack; Cowell, Alan (2011-05-13). „Demjanjuk Taken to Nursing Home”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-04-27. 
  9. ^ Aderet, Ofer (2012-03-23). „Convicted Nazi criminal Demjanjuk deemed innocent in Germany over technicality”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-27. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Демјањук&oldid=28622466”