Интерфаза

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација интерфазе; хроматин није формиран, а ћелија обавља основне метаболичке процесе

Интерфаза је најдужи период у ћелијском циклусу. Одвија се између две деобе, а у току њега се ћелија припрема за деобу. Биохемијски процеси се током интерфазе интензивно одвијају.

У оквиру ове фазе, смењују се три периода — пресинтетски (Г1 период), синтетски (С период) и постсинтетски (Г2 период). Акроними представљају паузу (енгл. gap) и синтезу (енгл. synthesis). Ћелије које се никад не деле као што су неурони, заувек су у интерфази и то у посебном Г0 периоду.

Почетак фазе[уреди | уреди извор]

Прелаз из једне фазе ћелијксог циклуса у другу зависи првенствено од спољашњих и унутрашњих фактора који утичу на ћелију. Стога, не може се прецизно предвидети када ће ћелија из интерфазе прећи у митотичку деобу — М период (енгл. mitosis). То се догађа само када су и унутрашњи и спољашњи фактори погодни за потпуно остваривање животног циклуса.[1]

Ток фазе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Šerban, Nada M. (2001). Ćelija — strukture i oblici. Beograd: ZUNS. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Šerban, Nada M. (2001). Ćelija — strukture i oblici. Beograd: ZUNS.