Китакјушу
Китакјушу 北九州市 | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Јапан |
Регион | Кјушу |
Префектура | Фукуока |
Становништво | |
Становништво | |
— 2005. | 993.483 |
— густина | 2.040,8 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 33° 50′ 00″ С; 130° 50′ 00″ И / 33.8333333333° С; 130.833333333° И |
Временска зона | UTC+9 |
Површина | 486,81 km2 |
Положај Китакјушуа у префектури Фукуока | |
Веб-сајт | |
www.city.kitakyushu.jp |
Китакјушу (јап. 北九州市) град је у Јапану у префектури Фукуока на северу острва Кјушу. Према попису становништва из 2005. у граду је живело 993.483 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја
[уреди | уреди извор]Китакјушу је основан 10. фебруара 1963. спајањем 5 градова: Моји, Кокура, Тобата, Јахата и Вакамацу. Центар тих градова је у Кокури, која је стари феудални град са замком из 1602. године. Име града значи „Северни Кјушу“.
Сретна Кокура
[уреди | уреди извор]Кокура је била примарна мета напада атомском бомбом 9. августа 1945. Међутим због облака и наређења да морају видети место где ће бомба пасти одустало се од Кокуре и као мета је одабран Нагасаки. Отада се у Јапану користи израз „Кокурина срећа“, који значи избећи несрећу, а да ни не знаш за то.
Окрузи
[уреди | уреди извор]Китакјушу је подељен на 7 округа(区 - ku):
- Вакамасту
- Јахата Ниши
- Јахата Хигаши
- Тобат
- Кокура Кита
- Кокура минами
- Моји
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа, у граду је 2005. године живело 993.483 становника.
1995. | 2000. | 2005. |
---|---|---|
1.019.598[1] | 1.011.471[1] | 993.483[1] |
Град има 993 483 становника (октобар 2005). Град заузима површину од 486,81 km². Просечна густина насељености је 2 041 становника по квадратном километру. Број становника се смањује задњих година. Град има већу површину од оближње Фукуоке.
Привреда
[уреди | уреди извор]Саобраћај
[уреди | уреди извор]Град се налази на стратешки важном месту Шимонесеки теснацу (Канмон теснац). Значајан је за транспорт између Кјушуа и Хоншуа. У граду се налази велика лука.
Станица Кокура која се налази у Китакјушу је претпоследња станица брзих возова шинкансена, пре станице Хаката - у Фукуоки. Станица такође користи локалне и експресне возове на магистралама Кагошима у Нипо. Саобраћај по граду обезбеђују аутобуси.
Китакјушу је највеће пристаниште за трајекте у западном Јапану. Трајекти имају линије између Китакјушуа и Шимоносекија, Мацујаме, Токушиме, Осаке, Токија, Бусана (Јужна Кореја), Улсаном (Јужна Кореја).
Китакјушу је поседовао један аеродром који је веома мали па је одлучено да се сагради нов. Нови аеродром Китакјушу је изграђен на вештачком острву у Јапанском мору, на југоистоку од града. Овај аеродром је отворен 16. марта 2006.
У граду се налази неколико мостова који повезују посебне делове града али и Китакјушу са осталим градовима. Највећи и најзначајнији мост је мост преко Канмонског теснаца који повезује Китакјушу и Шионсеки. Такође је познат мост Вака-То који повезује округе Вакамасту и Тобата. У граду е налазе и мостови на реци Огни у западном делу града.
-
Мост Токива баши
-
Мост Вака-То ноћу
Градови побратими
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Population Census”. StatisticsBureau.