Корисник:Faust002/песак

Стола (лат. stola (pl. stolae)) је била традиционална одећа римских матрона, насупрот тогама које су биле углавном карактеристичне за пунолетне Римљане, односно мушкарце који су имали римско грађанско право. У римској књижевности позната је и као vestis longa, што се може превести као дуга хаљина. У употреби је била скоро 400 година, од периода средње републике до раног царства.

Историја

Стола се као термин први пут помиње у римској лирици, односно трагедијама песника Квинта Енија (лат. Quintus Ennius, 239. п. н. е.―169. п. н. е.) који је термин преузео из грчког στολή који може означавати и мушку и женску одећу и превео га као stola и у посредним изворима . Већ почетком првог века пре нове ере, у свакодневном животу грчка позајмљеница stola потиснула је из употребе оригинални латински назив vestis longa римске матроне која се задржала само као прикладнији стилски израз у римској лирици.

Карактеристике

Стола се карактерише као дуга, обимна хаљина без рукава која је врло слична класичном грчком пеплосу (peplos). Обично носила преко поттунике (subucula) и испод огртача (pallium). Са осталом одећом била је повезана брошом (fibula). Сматрала се симболом удатих жена, матрона које су тиме истицале свој статус. Поред матрона, верује се да су столе носиле и свештенице весталке.

Боја

Доступни писани римски извори не помињу карактеристичну боју столе, односно писци су се више интересовали да докажу да боја није била експлицитно одређена. Нема доказа ни да је боја столе била законски регулисана. Као доступни извори могу послужити статуе или фреске са сачуваним деловима пигмената боја који су у тамнијим нијансама. Као индиције могу послужити сатире Хорација и Варона који помињу белу, љубичасту и светлоцрвену боју женских хаљина.

Савремени утицаји

Као један од најистакнутијих примера употребе столе у познијим временима, а која се ослања на изворне античке узоре, јесте статуа Кипа слободе у Њујорку.