Тога

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Тога

Тога (лат. Toga) је назив за врсту одјеће карактеристичне за Древни Рим, гдје је представљала својеврсни облик народне ношње.

Изглед[уреди]

Тога је представљала дугу хаљину, обично бијеле боје и направљену од вуне у полукружном облику (5,60 x 2,25 м). Носила се тако да би се руб пребацио преко лијевог рамена, тако да би десна рука била слободна.

Врсте[уреди]

У Риму је постојало неколико врста тога:

  • toga virilis (такође позната као toga alba и toga pura), једноставна бијела тога коју су сви римски држављани имали право носити након стицања пунољетности; служила је као формална одјећа;
  • toga candida („свијетла тога“), настојала се побијелити кредом; носили су је кандидати за јавне функције; од ње и долази ријеч „кандидат“;
  • toga praetexta, бијела тога с гримизним рубом коју су носили или дјечаци од 14. до 18. године или јавни функционери;
  • toga pulla („тамна тога“), носила се за вријеме жаловања или из политичког протеста (за што је најпознатији примјер Катон Млађи);
  • toga picta, посебно украшена тога намијењена за војсковође приликом тријумфа, конзуле и највише функционере у посебним пригодама.

Ношење[уреди]

Тоге су од 2. вијека п. н. е. почели носити искључиво мушкарци, док су жене почеле носити столу. Римљани су је с временом престали носити осим у формалним пригодама; тада је постала симбол цивилизације и мира (римска ријеч за „цивил“ је била togatus, односно носилац тоге насупрот војницима који су носили практичнији сагум).

Тоге су у западном свијету поновно постале популарне 1970-их захваљујући холивудском филму Animal House који је промовисао концепт тзв. тога забаве (енгл. Toga party) на којима је требало да тоге симболишу хедонизам и декаденцију карактеристичну за претхришћанско друштво. Тоге које се данас користе, међутим, обично се израђују од импровизованих материјала као што су плахте, а не од вуне као што је био случај код древних Римљана.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]