Пређи на садржај

Крушевачки округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Крушевачки округ
1834.—1922.

Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Главни градКрушевац
РегијаБалкан
Земља Кнежевина Србија
 Краљевина Србија
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Становништво119.215 (1890)
128.267 (1895)
138.488 (1900)[1]
Догађаји
СтатусБивши округ
Историја 
• Успостављено
1834.
• Укинуто
1922.
Претходник
Следбеник
Крушевачка нахија (Кнежевина Србија)
Крушевачка област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца)

Крушевачки округ је био административни округ Кнежевине Србије, Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Начелство

[уреди | уреди извор]
Зграда Окружног начелства у Крушевцу

Начелство је за своје потребе после ослобођења узело једну зграду поред цркве, где се уселило особље. У тој згради су били до 1844. године када се усељавају у кућу Петра Лазаревића коју су откупили за те потребе. Затим су купили магацин правителствениј који је адаптиран и у њега се уселило начелство 1848. године. Купљена кућа Радована Петровића, бившег начелника, била је усељена 1861, а већ 1863. године начелство се усељава у нову зграду која је направљена за потребе округа. Нова зграда начелства направљена је на месту где су били двори браће Френчевића, магацин за барут, апсана, стражаре и друго, све то ограђено високим плотом.

Пошто је све то било недовољно, донета је одлука да се сагради зграда начелства која ће задовољити функционисање његових служби, и напокон је једна од најлепших зграда завршена и усељена 1904. године.

Исправник окружни

  • 1833-1836 Вучко Мутавџић (?-1851), из Тоболца
  • 1836-1837 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине
  • 1837-1838 Стојан Јовановић

Начелници Крушевачког округа

  • 1839-1842 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849)
  • 1842-1857 Радован Петровић (1791-?), из Крушевца
  • 1857-1859 Јоца Наумовић (1813-1879), из Параћина
  • 1859-1860 Милија Бугарин
  • 1860-1861 Јован Димитријевић
  • 1861-1868 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца
  • 1868-1869 Владимир Васић, из Крагујевца
  • 1869-1874 Милан Јанковић
  • 1874-1875 Живојин Блазнавац
  • 1875-1876 Илија Коцић
  • 1876-1881 Владимир Васић (други пут)
  • 1881-1882 Димитрије Брзаковић (1826-?)
  • 1882-1886 Димитрије Ђорђевић
  • 1886-1891 Антоније Пантовић
  • 1891-1892 Лука Вукомановић
  • 1892-1893 Тодор Спасојевић
  • 1893-1894 Драгољуб Јовановић
  • 1894-1897 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца
  • 1897-1898 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца
  • 1898-1900 Миодраг А. Протић (1863-1900), из Крушевца
  • 1900-1901 Михаило Обрадовић
  • 1901-1902 Ђорђе Карајовановић
  • 1902-1903 Милош Ђорђевић
  • 1903-1904 Петар Благојевић
  • 1904-1905 Драгутин Тодоровић
  • 1905-1906 Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), из Крушевца
  • 1906-1907 Милош Ђорђевић (други пут)
  • 1907-1908 Др Ђорђе Бошковић (1866-1931), из Ужица
  • 1908-1909 Живојин Аранђеловић
  • 1909-1912 Љубомир Марковић (1857-?), из Крушевца
  • 1912-1914 Павле Поповић
  • 1918-1922 Марко Новаковић, из Шапца[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис становништва у Краљевини Србији 31. децембра 1900. године, број становника у 1890. и 1895. узет је у према стању окружних граница у 1900. години.
  2. ^ Значајни људи Крушевца[мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]