Крушевачка област
| Крушевачка област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Крушевачка област | |||||||||
| Главни град | Крушевац | ||||||||
| Званични језик(ци) | српско-хрватско-словеначки[1][2] | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 2.709[3] км2 | ||||||||
| Становништво | 152.976[3] | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Крушевачка област је једна од 33 области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област је садржавала срезове:
- Жупски (Александровац)
- Копаонички (Брус)
- Ражањски
- Расински (Крушевац)
- Трстенички
Велики жупани
[уреди | уреди извор]- 1922-1924 Марко Новаковић (други пут)
- 1924-1925 Др Ђорђе Бошковић (други пут)
- 1925-1927 Михајло Павловић (1876-1928), из Крушевца
- 1927-1929 Милутин Нагулић (1885-1953), из Сталаћа
- 1929 Мирослав Динић
- 1929 Др Душан Петровић[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Члан 3. Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921):
„Службени језик Краљевине је српско-хрватски-словеначки.”
- ^ Члан 3. Устав Краљевине Југославије (1931):
„Службени језик Краљевине је српско-хрватско-словеначки.”
- ^ а б Народна енциклопедија — књига 2. — страница 545.
- ^ „Значајни људи Крушевца” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 10. 2022. г. Приступљено 05. 09. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
 | Овај чланак везан за географију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
