Лето

С Википедије, слободне енциклопедије
Годишње доба
Field Hamois Belgium Luc Viatour.jpg
Поље током лета у Белгији
Северна умерена зона
Астрономска сезона21. јун — 23. септембар
Метеоролошка сезона1. јун — 30. август
Соларна сезона1. мај — 31. јул
Јужна умерена зона
Астрономска сезона22. децембар — 21. март
Метеоролошка сезона1. децембар —28. фебруар
Соларна сезона1. новембар — 31. јануар
Лето
Пролеће Seasons.svg Јесен
Зима

Лето (ијек. љето) најтоплије је годишње доба. Долази након пролећа, а пре јесени. На летњи солстициј (летња дугодневица), обданица је најдужа, а ноћ је најкраћа. Дужина обданице смањује се како време одмиче након солстиција. Датум почетка лета варира у зависности од климе, традиције и културе. Када је лето на северној хемисфери, онда је зима на јужној, и обрнуто. На северној полулопти, лето траје делом јуна, цео јул, август и делом септембра, а на јужној делом децембра, цео јануар, фебруар и делом марта.

Годишње сезоне[уреди | уреди извор]

Са астрономског становишта, равнодневице и солстицији би биле средина одговарајућих годишњих доба,[1][2] али се понекад астрономско лето дефинише тако да почиње при солстицију, време највеће осунчаности, које се често поистовећује са 21. даном јуна или децембра. По соларном рачунању, лето уместо тога почиње првог маја, а летњи солстициј је средина лета. Променљиво сезонско заостајање значи да се метеоролошки центар сезоне, који се заснива на просечним температурним обрасцима, јавља неколико недеља након времена максималне инсолације.[3]

Метеоролошка конвенција треба да дефинише лето као месеце јун, јул и август на северној хемисфери и месеце децембар, јануар и фебруар на јужној хемисфери.[4][5] Према метеоролошким дефиницијама, сва годишња доба су произвољно подешена да почињу на почетку календарског месеца и завршавају се на крају месеца.[4] Ова метеоролошка дефиниција лета је такође у складу са уобичајеним појмом лета као сезоне са најдужим (и најтоплијим) данима у години, у којој преовладава дневна светлост.

Средином лета сунце се може појавити чак и у поноћ на северној хемисфери. Слика поноћног сунца у Инарију, Финска.

Дани настављају да се продужавају од равнодневице до солстиција, а летњи дани се прогресивно скраћују након солстиција, тако да метеоролошко лето обухвата повећање до најдужег дана и смањење након тога, при чему лето има много више сати дневне светлости него пролеће. Рачунајући само по сатима дневне светлости, летњи солстициј означава средину, а не почетак годишњих доба. Средина лета се одвија током најкраће ноћи у години, а то је летњи солстициј, или оближњи датум који варира у зависности од традиције.

Тамо где је сезонско кашњење од пола сезоне или више уобичајено, рачунање на основу астрономских маркера се помера за пола сезоне.[6] По овом методу, у Северној Америци, лето је период од летњег солстиција (обично 20. или 21. јуна на северној хемисфери) до јесење равнодневице.[7][8][9]

Пошто је температурно заостајање краће на океанској умереној јужној хемисфери,[10] већина земаља у овом региону користи метеоролошку дефиницију са летом које почиње 1. децембра и завршава се последњег дана фебруара.[11][12]

Временске прилике[уреди | уреди извор]

Олуја са грмљавином током влажне сезоне ноћу у Дарвину, Северна територија, Аустралија.

Лето се традиционално повезује са врелим или топлим временом. У медитеранској клими, такође је повезано са сувим временом, док је на другим местима (нарочито у источној Азији због монсуна) повезано са кишним временом. Влажна сезона је главни период раста вегетације у оквиру климатског режима саване.[13] Тамо где је влажна сезона повезана са сезонским променама преовлађујућих ветрова, то је познато као монсун.[14]

Слика урагана Лестер од краја августа 1992.

На северном Атлантском океану, посебна сезона тропских циклона се јавља од 1. јуна до 30. новембра.[15] Статистички врхунац сезоне урагана на Атлантику је 10. септембар. Североисточни Пацифик има шири период активности, али је у сличном временском оквиру као и Атлантик.[16] Северозападни Пацифик доживљава тропске циклоне током целе године, са минимумом у фебруару и марту и врхунцем почетком септембра. У северноиндијском басену, олује су најчешће од априла до децембра, са врхунцем у мају и новембру.[15] На јужној хемисфери, сезона тропских циклона траје од почетка новембра до краја априла са врхунцем од средине фебруара до почетка марта.[15][17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ball, Sir Robert S (1900). Elements of Astronomy. London: The MacMillan Company. стр. 52. ISBN 978-1-4400-5323-8. 
  2. ^ Heck, Andre (2006). Organizations and strategies in Astronomy. 7. Springer. стр. 14. ISBN 978-1-4020-5300-9. 
  3. ^ Cecil Adams (1983-03-11). „Is it true summer in Ireland starts May 1?”. The Straight Dope. Архивирано из оригинала на датум 30. 8. 2011. Приступљено 2011-09-27. 
  4. ^ а б Meteorological Glossary. London: HMSO. 1991. стр. 260. ISBN 978-0-11-400363-0. 
  5. ^ "Professor Paul Hardaker answers questions on meteorological forecasting" Архивирано 2 фебруар 2017 на сајту Wayback Machine. Royal Geographical Society.
  6. ^ Driscol, D. M.; Rice, P. B.; Fong, J. M. Y. (1994). „Spatial variation of climatic aspects of temperature: Interdiurnal variability and lag”. International Journal of Climatology. 14 (9): 1001. Bibcode:1994IJCli..14.1001D. doi:10.1002/joc.3370140905. 
  7. ^ „First day of summer worth celebrating”. JSOnline. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2011. Приступљено 2011-09-27. 
  8. ^ „Father's Day is first day of summer”. Fox11online.com. 2009-06-19. Архивирано из оригинала на датум 17. 9. 2011. Приступљено 2011-09-27. 
  9. ^ „Summer Solstice”. Eric Weisstein's World of Astronomy. Scienceworld.wolfram.com. Приступљено 2011-09-27. 
  10. ^ Gabler, Robert E.; Petersen, James F.; Trapasso, L. Michael; Sack, Dorothy (2008). Physical Geography. Belmont, California: Cengage Learning. стр. 107. ISBN 0495555061. 
  11. ^ Williams, Jack (2005-02-22). „Answers: When do the seasons begin”. Usatoday.Com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2012. Приступљено 2011-09-27. 
  12. ^ „Bureau of Meteorology”. Bom.gov.au. 2011-03-11. Архивирано из оригинала на датум 12. 9. 2017. Приступљено 2011-09-27. 
  13. ^ Charles Darwin University (2009). Characteristics of tropical savannas. Архивирано 17 фебруар 2009 на сајту Wayback Machine Charles Darwin University. Retrieved on 27 December 2008.
  14. ^ Glossary of Meteorology (2009). Monsoon. Архивирано 22 март 2008 на сајту Wayback Machine American Meteorological Society. Retrieved 16 January 2009.
  15. ^ а б в Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: When is hurricane season?”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2006. Приступљено 25. 7. 2014. 
  16. ^ McAdie, Colin (10. 5. 2007). „Tropical Cyclone Climatology”. National Hurricane Center. Архивирано из оригинала на датум 6. 5. 2010. Приступљено 9. 6. 2007. 
  17. ^ „Tropical Cyclone Operational Plan for the Southeastern Indian Ocean and the South Pacific Oceans” (PDF). World Meteorological Organization. 10. 3. 2009. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 25. 3. 2009. Приступљено 6. 5. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]