Лешок

Лешок
мкд. *Лешок*
Лешок; мкд. Лешок
	Манастир Лешок
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Теарце
Становништво
— (2002)	440
Географске карактеристике
Координате	42° 03′ 50″ С; 21° 01′ 58″ И / 42.0638° С; 21.0327° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	560 m
	Лешок Лешок на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	1224
Позивни број	+389 (0)44
Регистарска ознака	TE

Лешок или Лешак је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Лешок припада општини Теарце.

У Лешоку се налази истоимени манастир Лешок (посвећен Светом Атанасију), један од најчувенијих у западном делу Македоније.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Лешок је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Тетова, насеље је удаљено 10 km северно.

Лешок се налази у доњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на северозападном ободу Полошког поља. Источно од насеља пружа се поље, а западно се издиже Шар-планина. Надморска висина насеља је приближно 560 метара.

Клима у насељу је умерено континентална.

Историја[уреди | уреди извор]

Када је у Београду 23. марта 1904. године створена "прва српска комитска чета" са војводом Анђелком Алексићем, родом из Пореча у Старој Србији. У тој чети састављеној од 25 четника, тројица су била из села "Лешка": Коста Михаиловић, Марко Вељковић и Ђорђе Цветковић. Бугари су их открили надомак Пчиње, и са великом војном силом напали код "Шупље стене", 9. маја 1904. године, и том приликом су сви Срби комите изгинули.^[1]

Дана 28. августа 1932. године у Лешку је освећен споменик погинулим официрима и војницима Србима, из 13. пешадијског кадровског пука. Они су погинули у борбама око Лешка, током повлачења српске војске 1915. године. На челу Приређивачког одбора био је председник општине Лешак, Григорије Јовановић. Споменик је открио изасланик Краљев, бригадни генерал Влада Павловић.^[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Лешок је према последњем попису из 2002. године имао 435 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%).

Већинска вероисповест је православље.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Староседеоци:

Мазараковци (2 к., Митровдан)
Маринковци (6 к., Митровдан)
Дабоћевци (5 к., Аранђеловдан)
Попаровци (3 к., Петковдан и Никољдан)
Поповци ( 8 к., Петковдан и Никољдан)
Сирмини (3 к., Митровдан)
Тошећевци (4 к., Никољдан)
Кипровци (2 к., Никољдан)
Чајковци (1 к., Митровдан)
Чочоловци (1 к., Аранђеловдан)

Досељеници:

Аљаљовци (2 к., Св.Никола). Досељени из суседне Слатине. Најстарији предак овог рода звао се Вељан који је живео и умро у Слатини. Његов син Јоше доселио се у Лешак 1902. год.
Базовци (1 к., Петковдан). Досељеници ис села Вратнице. Први досељеник био је Базо који прешао у Лешак почетком 19. века. Базовци припали су неком стариначком роду у Вратници.
Бамбевци (2 к., Св.Ђорђе) досељени из села Рогачева крајем 19.века. Први досељеник био је Јануш који је дошао да ради у Лешачком Манастиру и остао да живи у Лешку.
Гаџовци (1 к., Аранђеловдан) досељеници из села Локвица код Призрена. Надимак су добили зато што су били црни. У Локвици су припадали старом роду Вукановцима који носе презиме Вукановић. Данас Срба у Локвици више нема.
Грковци (5 к., Аранђеловдан) досељени из Рогачева крајем 18. века. У Лешак дошли су тројица браћа који су били у сукобу са другом роду у Рогачеву због једне њихове жене па су напустили због тога то село и дошли у Лешак. Надимак Гркој су добили зато што нису имале имање у Лешку и због тога ишли да раде у Грчку током лета.
Запрљевци (6 к., Св. Ђорђе Посни) су се доселили из суседне Варваре пре око 150 година. У Варвари припадали роду Тримчеваца. Први досељеник се звао Никола.
Карапанџовци (4 к., Св. Никола) стари досељеници из села Сетоља. Први досељеник се звао Стеван.
Качовци (3 к., Петковдан) досељени су из Сиринићке Жупе пре 220 година. Први досељеник звао се Јанко са синовим Ристо и Мишо.
Коваћевци (10 к., Св. Ђорђе) стари досељеници из Варваре. У Варвару дошле из Малесије, данашња Албанија.
Коларовци (2 к., Св. Врачи) У Лешку су дошли из Старог Села код Вратнице, били су колари, па су тако и добили надимак. Разлози зашто и када су се доселили у Лешак нису познати, али се зна да је било седморо браће, а отац им је био Маринко. Често их је посећивала група Турака. Једног дана, када им је досадило да их увек дочекују и спремају храну, побили су целу групу и одселили се у Бугарску, а Апостол и један од његове браће Ристо остали су у Лешку.
Коринковци (8 к., Ваведење) пореклом из села Слатине поред Лешка. У Лешак дошли средином 19. века.
Костадиновци (15 к., Митровдан) пореклом из села Котлина код Качаника
Лалошвци (12 к., Ваведење) пореклом из суедног села Непроштено. У Лешак доселио се Милош крајем 18. века.
Нешовци (2 к., Митровдан) досељени из села Чучер-Сандево у Скопској Црној Гори. Прво досељеник звао се Стојан. Није имао наследника па је усвојио Неша из Кучкова
Прнџовци (1 к., Аранђеловдан) досељени из суседне Варваре 1957 год.
Сандаровци (1 к., Јовањдан) досељени из суседног Непроштена
Сибиновци (4 к., Митровдан) досељени из села Котлина код Качаника
Скуковци (3 к., Никољдан) досељени из села Сетоле
Пејчиновци (5 к., Петковдан и Никољдан) досељени из села Отуње
Такаровци (7 к., Петковдан) досељени из села Дуф код Гостивара
Чапељановци (3 к., Ваведење) досељени из села Брезно почетком 20. века
Чапунковци (6 к., Никољдан) досељени крајем 18. века из дебарског краја
Цветковци (2 к., Ваведење) су непознате старине
Цојовци (2 к., Ваведење) досељени из села Сетоље
Јовановци (1 к., Ђурђевдан) досељени из села Јелошник
Белчевци (1 к., Ваведење) досељени из села Здуње код Македонског Брода
Бошковци (1 к., Аранђеловдан) досељени из села Варвара
Шомевци (1 к., Никољдан) досељени из села Старавина код Битоља