Шар-планина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили национални парк, погледајте чланак Национални парк Шар-планина.
За друге употребе, погледајте Шара (Француска) и Шара (Палермо).
Шар-планина
Šar Mountains, view from the Republic of Macedonia.jpg
Шар-планина
Географске карактеристике
Највиша тачка Титов врх
Надморска висина 2748 m
Координате 42°05′00″ СГШ; 20°50′00″ ИГД / 42.0833° СГШ; 20.8333° ИГД / 42.0833; 20.8333 Координате: 42°05′00″ СГШ; 20°50′00″ ИГД / 42.0833° СГШ; 20.8333° ИГД / 42.0833; 20.8333
Географија
Шар-планина на мапи Србије
Шар-планина
Шар-планина
Државе  Србија
 Македонија
 Албанија
Област Сиринићка Жупа, Средачка Жупа, Призренски Подгор, Гора, Опоље, Скопско поље, Полог, Косово, Метохија, Македонија
Масив Динарске планине
Група Шарске планине

Шар-планина или скраћено Шара је планина која се налази на граници Србије и Македоније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе Македонско-Албанско-Српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25km, на тај начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (Македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700м/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине Периглацијалног и Глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци.

Највиши врхови[уреди]

  • Титов врх (2.748 m)
  • Мал Турчин (2.707 m)
  • Бакрдан (2.704 m)
  • Бриставец ,Брустовец или Бориславец (2.675 m)
  • Рудока (2.658 m)
  • Бистра I (2.651 m)
  • Голема Враца (2.629 m)
  • Џинибег или Трпезница (2.610 m)
  • Бистра II (2.609 m)
  • Језерски врх (2.604 m)
  • Врх изнад Горње Лешнице и Казана (2.600 m)
  • Белојезерски рид (2.590 m)
  • Језерска чука (2.586 m)
  • Црни врх (2.585 m)
  • Средња враца (2.582 m)
  • Коњушка (2.571 m)
  • Црнојезерски рид (2.562 m)
  • Вртоп (2.555 m)
  • Челепински врх(2.554 m)
  • Кучибаба (2.551 m)
  • Мала враца (2.536 m)
  • Црни камен (2.536 m)
  • Кобилица (2.528 m)
  • Пирибрег или Кучинагледски врх (2.524 m)
  • Сува дупка-Кучибаба (2.515 m)
  • Безимени врх између Криве шије и изворишта Пене (2.511 m)
  • Љуботен (2.498 m)

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]