Шар-планина

Координате: 42° 05′ 00″ СГШ; 20° 50′ 00″ ИГД / 42.0833° СГШ; 20.8333° ИГД / 42.0833; 20.8333
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили национални парк, погледајте чланак Национални парк Шар-планина.
Шар-планина
MountShara.jpg
Шар-планина
Географске карактеристике
Највиша тачкаТитов врх
Ндм. висина2748 m
Координате42° 05′ 00″ СГШ; 20° 50′ 00″ ИГД / 42.0833° СГШ; 20.8333° ИГД / 42.0833; 20.8333
Географија
Шар-планина на мапи Србије
Шар-планина
Шар-планина
Државе Србија
 Северна Македонија
 Албанија
ОбластСиринићка Жупа, Средачка Жупа, Призренски Подгор, Гора, Опоље, Скопско поље, Полог, Косово, Метохија, Македонија
МасивДинарске планине
ГрупаШарске планине

Шар-планина (мкд. Шар Планина, алб. Malet e Sharrit), или колоквијално Шара (мкд. Шара), је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар-планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 km, на тај начин може се узети да површина Шарпланинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар-планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар-планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

Историја[уреди | уреди извор]

Иван Јастребов наводи податак да је планина Шара у стара времена, по схватању народа, служила као граница између српских и грчких земаља. Земље иза Шаре су се звале грчке и онда када су биле део српске средњовековне државе, [1] јер су претходно биле под влашћу Византије.

Првих година после Првог светског рата били су активни качаци, а ситуација се затим смирила и овамо су долазили туристи.[2]

Највиши врхови[уреди | уреди извор]

  • Титов врх (2.748 m)
  • Мал Турчин (2.707 m)
  • Бакрдан (2.704 m)
  • Бриставец, Брустовец или Бориславец (2.675 m)
  • Велика Рудока (2.658 m) — највиши врх Србије
  • Бистра I (2.651 m)
  • Голема Враца (2.629 m)
  • Џинибег или Трпезница (2.610 m)
  • Бистра II (2.609 m)
  • Језерски врх (2.604 m)
  • Врх изнад Горње Лешнице и Казана (2.600 m)
  • Белојезерски рид (2.590 m)
  • Језерска чука (2.586 m)
  • Црни врх (2.585 m)
  • Средња враца (2.582 m)
  • Коњушка (2.571 m)
  • Црнојезерски рид (2.562 m)
  • Вртоп (2.555 m)
  • Челепински врх (2.554 m)
  • Кучибаба (2.551 m)
  • Мала враца (2.536 m)
  • Црни камен (2.536 m)
  • Кобилица (2.528 m)
  • Пирибрег или Кучинагледски врх (2.524 m)
  • Сува дупка-Кучибаба (2.515 m)
  • Безимени врх између Криве шије и изворишта Пене (2.511 m)
  • Љуботен (2.498 m)

Фосилни глацијални рељеф[уреди | уреди извор]

На Шар-планини пронађени су поуздани глацијални трагови. Највећи део Шаре, између Љуботена и Враца, био је под ледницима током Плеистоцена. Детаљнијим проучавањима глацијације на Шари бавио се Р. Николић. Током својих истраживања пронашао је 40 циркова и 16 циркних језера на висинама од 1950 до 2440 m. Познатији и већи циркови су: Кар Никола, Бабин Гроб, Пирибег, Џинибег. Сиринићки ледник био је највећи ледник на овој планини. Његова дужина била је 6-7 km и он се кретао долином Лепенца све до данашњег Штрпца. На основу морена у Сиринићкој жупи, Јован Цвијић је утврдио две глацијације на Шари. Снежна граница старије глацијације била је на висини од 1690 m. Због јужнијег положаја планине и њене удаљености од мора снежна граница била је виша у односу на исту на Орјену, Дурмитору и Проклетијама.[3]

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 245. Београд: Службени гласник. 
  2. ^ "Политика", 3. мај 1935
  3. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Кривокапић, Душан С. (1969). Шар планина: туристичко-географски приказ предела и народа. Београд. 
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]